Зора Прица

ZP.jpg
Име и презиме Зора Прица
Презиме супруга и друга имена Крстић
Датум рођења 1845~1883
Датум смрти 1915~1922
Земља Србија
Језик српски
Веб адреса http://resources.huygens.knaw.nl/womenwriters/vre/persons/6765cd30-0189-48cf-a2ab-335a253e67d6#prevnext=1

О њеној приватној ситуацији

Рођена у Сењу, где је завршила прва два разреда основне школе, да би трећи и четврти доучила у Глини у Хрватској. У Глини, Сомбору и Новом Саду похађала je основне и више девојачке школе, а потом се у Загребу уписала на хуманистичке студије на Лицеју и упоредо похађала часове музике у Глазбеном заводу. Студирала је филологију (енглески, француски и немачки језик) на циришком универзитету, а у Лондону слушала предавања из модерне филологије и психологије. Одлази у Женеву, па у Цирих да заврши студије, што није одмах било могуће услед смрти оца којег је сматрала најбољим пријатељем. Без средстава и помоћи оца, враћа се у Загреб и добија финансијску помоћ Владе која јој омогућава студије на бечком универзитету. Жали се да много ради, подучава у једној приватној женској гимназији да би могла да заради за основне потребе. У Цириху добија докторску диплому. Пропутовала је још и Енглеску, Ирску, Шкотску, у Паризу неко време студирала антропологију, на Корзици провела два месеца. 

Место у ком је рођена Сење
Брачни статус удата
Образовање универзитетско образовање

О њеној професионалној ситуацији

Након завршених студија у иностранству, неколико месеци радила је као педагог с младим Српкињама у Заводу Св. Мајке Ангелине у Пешти, али је убрзо отишла у приватну женску гимназију у Минхену. Стекавши драгоцено искуство у Немачкој, враћа се у Србију и посвећује свом народу, те  се 1910. године запошљава у Женској гимназији у Београду. У преданом педагошком раду веома је модерна за своје време и указује на значај образовања, рада, манира и друштвене ангажованости жена: „Свесна Српкиња се је ослободила од сентименталног конзервативизма, и дилетантске празновере, да је срамота радити...“ Међутим, женско средње образовање, будући „енциклопедијско“, није корисно јер „преоптерећује памћење... а не негује продуктивност... " Услед лоших услова живота, принуђена да држи много приватних часова,  не успева да се у жељеној мери посвети књижевном раду. Исте 1910. године са Маријом Магом Магазиновић, а уз подршку Јаше Продановића, отворила је „Школу за рецитацију, естетичку гимнастику и живе језике“, у којој су се изучавали глума, покрет,  енглески, француски и немачки језик. Сарадница часописа Женски свет и  чланица уређивачког одбора Српкиње из 1913.

Биобиблиографске податке прикупила и уредила Жељка Јанковић, септембар 2013.

Коришћени извори:

Мој живот – приредила Јелена Шантић, Clio, Београд, 2000. стр . 284-288.

Српкиња: њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас/ уредиле српске књижевнице. Ириг: Добротворна задруга српкиња, Сарајево: Штампарија Пијуковић и друг., 1913, стр. 46-49, 75-77, 81-82, 92-94, 118.

Стојаковић, Гордана. Дискурсне особине приватне преписке о књизи „Српкиња, њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас“ (1909-1924), Универзитет у Новом Саду, Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања: Центар за родне студије, Нови Сад, септембар 2005. <http://www.uns.ac.rs/sr/centri/rodneStudije/stojakovic.pdf>, страница посећена 12.9.2013., специјалистички рад.

База података Women writers, <http://neww.huygens.knaw.nl/authors/show/5206>,  страница посећена 20.9.2013.

Hathi Trust, Digital Library, <http://catalog.hathitrust.org/Record/000558242>, страница посећена 20.9.2013.

Професија/е и друге активности друштвено-културна активисткиња и учитељица/наставница/гувернанта
Чланица редакцијских одбора

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала