Савка Суботић

Savka_Subotic_slika.jpg
Име и презиме Савка Суботић
Датум рођења октобар 11, 1834
Датум смрти 1918
Земља Србија
Језик српски
Веб адреса http://resources.huygens.knaw.nl/womenwriters/vre/persons/45e36b15-dbaf-4750-9293-fb9e7fb3a2de#prevnext=1

О њеној приватној ситуацији

11. октобра 1834. године – Рођена је у Новом Саду у угледној трговачкој породици Полит. Мајка Јулијана (девојачко: Десанчић) посебно је утицала на формирање њених ставова о свету и о улози жене у друштву. Када је имала само четири године, родитељи су је послали у „лер“, приватну школу за основно образовање женске деце. Због добре економске ситуације и подршке породице и увиђања значаја школовања женске деце, стекла је највише образовање које је тада било доступно женској деци. У то време основна школа није била обавезна, а посебно не за девојчице. У кући породице Полит-Десанчић постојала је велика библиотека, што је, такође, имало позитивног утицаја на образовање Политових.

Од 1846. до 1848. године школовала се у Темишвару. Међутим, 1848. године дошло је до избијања Мађарске буне и српско-мађарског рата, што се одразило и на животне услове породице Полит. Савкин отац, Јован Полит, изгубио је своја имања, па се породица преселила у Беч, где је Савка наставила школовање у католичком интернату.

1. маја 1851. године – У Бечу Савка је склопила брак са доктором права, књижевником и политичарем, Јованом Суботићем (1817-1885). Између осталог, он је био и уредник Летописа Матице српске (1842-1847), новинар, али и велики подржавалац напредних идеја своје супруге.

1852. године – Савка је родила прво дете, Дејана, који ће бити руски губернатор Манџурије. Затим су добили још деце: Жарка, Виду, Верицу и Војислава. Жарко и Вида су умрли као деца, а Војислав ће бити лекар и један од оснивача Медицинског факултета у Београду. Касније су рођени синови Бранислав и Озрен и ћерка Јефимија.

Породица Суботић је често мењала место пребивалишта пратећи Јована Суботића, који је због своје каријере политичара и адвоката учестало морао да се сели.

1853. године – Селе се у Нови Сад у ком су живели све до 1861. године, када прелазе у Вуковар, а наредне године у Загреб. Године 1874. селе се у Осјек, а десет година касније, тј. 1884. настањују се у Земуну у ком њихов најмлађи син Војсилав започиње службу као лекар, а касније и као хирург Савкин рођени брат, доктор Михајло Полит-Десанчић је, такође, био призната личност у српској јавности. Но, Савка Суботић није остала у сенци познатих мушких чланова своје породице. Напротив, захваљујући свом деловању сврстава се у једну од најзначајнијих Српкиња деветнаестог века. Стопама своје тетке по оцу кренула је и Владислава Полит, која се, такође, залагала за побољшање положаја жена у друштву.

1918. године – Умрла је у Новом Саду, а сахрањена је у породичној гробници у Земуну.

Место у ком је рођена Нови Сад
Место/а у ком/којим је живела Аустрија, Хрватска, Румунија и Србија
Место у ком је умрла Нови Сад
Националност српска
Матерњи језик српски и немачки
Брачни статус удата
Број деце 8
Име(на) детета(деце) Дејан, Жарко, Вида, Верица, Војислав, Бранислав, Јефимија и Озрен
Пол детета (деце) М (5) F (3)
Друштвена класа виша класа
Образовање похађала школу

О њеној професионалној ситуацији

Савка Суботић је била покретач идеје за подизање српских виших девојачких школа, као и иницијаторка идеје о оснивању женских задруга са циљем да се побољша положај жена у друштву и да образовање не буде више привилегија мушкараца. Сматрала је да жена својим рођењем није предодређена искључиво за улогу мајке и домаћице, већ да има право на образовање и рад. Својим залагањем помогла је постепену еманципацију Српкиња, што је подразумевало укључивање женске деце у школе и излаз изван уског породичног круга, који је до тога доба био намењен женама. Увидела је значај буђења свести код жена о томе да треба променити тадашње строго патријархалне односе које су жену стављале у неравноправан положај у односу на мушкарце. Организовала је потписивање петиције за отварање виших девојачких школа. Требало је прво кренути од жена које су живеле у бољим економским условима, па су својим деловањем могле утицати на поменуте промене. Савка Суботић се због тога убраја међу прве феминисткиње на тлу Војводине. Једна је од првих Српкиња напредног и модерног схватања о улози жене у друштву.

1867. године – У Новом Саду основана је „Прва женска задруга“, која је помагала женама да постану учитељицe. Оснивање поменуте задруге заслуга је Савка Суботић.

1874. године – У Новом Саду и Панчеву отворене су Више женске школе захваљујући деловању Савке Суботић.

Промовисала је српске текстилне рукотворине желећи да их представи широј јавности, па је учествовала на бројним домаћим и светским изложбама. Посебно је значајна изложба одржана у Прагу 1910. године. У Бранковом колу објављивана су писма која је Савки Суботић упућивала Зорка Јанковић хвалећи њено залагање за представљање српских народних рукотворина и рада српских жена у најбољем светлу. Циљ Савке Суботић био је да се призна рад жена са села, које су биле у знатно лошијем положају у односу на оне које су живеле у градовима.

Поред прочавања рукотворина, бавила се и изучавањем обичаја, и то не само оних из војвођанске средине, иако је и она сама богата због свог вишекултурног и вишејезичког карактера. Забележила је обичаје Бугара, Грка и Срба када се роди мушко, односно женско дете.

Свој књижевни рад отпочела је у немачким часописима. Њени списи објављени су у IV, V и VI свесци Летописа Матице српске 1904. године и засебно су штампани.  

1911. године – Учествовала је на конгресу феминисткиња који је одржан у Будимпешти.

Савка Суботић је за свој рад добила бројна признања, како од српске тако и од стране јавности. Наиме, добила је признања од српског и руског двора и бројних књижевника страног порекла. Доказ за то је чињеница да је управо њој посвећена књига „Српкиња“ у издању Добротворне задруге Српкиња из Ирига, издата у Сарајеву 1913. године.

Била је почасна чланица свих женских удружења онога доба у Србији. Била је и прва председница Кола српских сестара (1903. године почела је да обавља ову функцију), Задруге Српкиња Новосаткиња и Српског народног женског савета, основаног 1906. године.

Савка Суботић је била изузетна реторичарка, која је у својим говорима посебно истицала значај укључивања жена у школски систем и оснивања женских удружења, која би, поред хуманитарног карактера, деловала у правцу побољшања положаја жена у српском друштву. Сумњало се да јој говоре пише њен супруг Јован Суботић. Међутим, тек после његове смрти успела је да докаже да је она ауторка тих говора. Њена предавања објављивали су тадашњи листови, а предавање „Жена на истоку и западу“, одржано у Научном клубу у Бечу 17. (30.) новембра 1911. године, објавила је новосадска штампарија „Браник“.

Kоришћени извори:

 

  1. Библиографија књига женских писаца у Југославији, Београд, Љубљана, Загреб: Удружење универзитетски образованих жена у Југославији, 1936.
  2. Марковић, Љубица. Почеци феминизма у Србији и Војводини. Нови Сад: Штампарија Народна мисао, 1934.
  3. Марковић, Љубица. Јован Суботић: Живот и рад. Нови Сад: Штампарија Јовановић и Богданов, 1935.
  4. Српкиња : њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас / уредиле српске књижевнице. Ириг : Добротворна задруга српкиња, 1913. (Сарајево: Штампарија Пијуковић и друг)
  5. Стојаковић, Гордана. Знамените жене Новог Сада. Нови Сад: Футура публикације, 2001.
  6. Столић, Ана (предговор) у: Суботић, Савка. Успомене. Београд: Српска књижевна задруга, 2001, стр. 19-28.
  7. Суботић, Савка. Успомене. Београд: Српска књижевна задруга, 2001.
  8. Цветковић, Марина. „Допринос Савке Суботић проучавању традиционалне текстилне радиности”. Гласник Етнографског музеја у Београду (2006): 271-289.

 Хронологију и библиографију направила и ауторку уредила: Милица Ђуричић

Професија/е и друге активности aуторка текстова за часописе и друштвено-културна активисткиња
Језик (језици) на којима је писала српски и немачки
Чланица друго

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала