Паулина Лебл Албала

Paulina_Lebl_Albala.jpg
Име и презиме Паулина Лебл Албала
Презиме супруга и друга имена Лебл
Датум рођења август 9, 1891
Датум смрти октобар 8, 1967
Земља
Језик српски
Веб адреса http://resources.huygens.knaw.nl/womenwriters/vre/persons/f846b675-89a3-4b5e-8789-dda3b85c3f9a#prevnext=1

О њеној приватној ситуацији

Рођена је 9. 8. 1891. у Београду, као најмлађе дете у породици Симона Лебла, инжењера у француској компанији за подизање железница у Србији, и мајке Наталије. Имала је три сестре: Хермину, Јелену и Ружу.

У Нишу је завршила основну школу и два разреда грађанске школе.

Од 1904. до 1906. у Београду је завршила III и IV разред Више женске школе. Похађала је кратко и Учитељску школу.

Од 1906. до 1909. похађала је и завршила Прву женску гимназију, на класичном одсеку.

Учествовала је у раду литерарне дружине „Нада“.

Током 1906. и 1907. објављује прве преводе  у Политици.

Године1909. награђен је и објавњен њен писмени задатак „О читању“. Исте године започела је студије архитектуре у Београду, али их је напустила у првом семестру.

Од 1909. до 1913. студирала је српску и француску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Од краја 1913. предаје у Првој женској гимназији у Београду.

Од 1917. до 1918. боравила је у Швајцарској, а од 1918. до  1939. живи у Београду.

Године 1920. постаје професорка у Другој женској гимназији.

Удала се за лекара др Давида Албалу и са њим добила ћерку Јелену Алба Гојић.

Године 1940. отишла је у Сједињене Америчке Државе, а од 1942. се настањује у Њујорку.

Године 1945. вратила се у Европу и у Београду остала до децембра 1948.

Године 1948. са првом групом исељеника одлази за Израел.

Од 1951. до 1953. живи у Риму, а потом до 1955. у Канади, затим одлази код ћерке у Лос Анђелес, где је  8. 10. 1967. умрла.

Место у ком је рођена Београд
Место/а у ком/којим је живела Србија, Швајцарска, Италија, Сједињене Америчке Државе, Израел и Канада
Место у ком је умрла Лос Анђелес
Националност јеврејска
Матерњи језик српски, енглески и француски
Брачни статус удата
Број деце 1
Име(на) детета(деце) Јелена Алба Гојић
Пол детета (деце) F
Образовање универзитетско образовање

О њеној професионалној ситуацији

У Политици 1906. и 1907. објављује преводе Glanz и Allegro furiozo  Иде Бој Ед (Ida Boy Ed).

Године 1909. у Просветном прегледу бр. 1. XXX, објављен је њен награђени писмени задатак „О читању“.

Године 1909. и у периоду од 1912. до 1914. објављује преводе Гетеа, Лудвига  Томе, П. Хервјеа, М. Бареса, Хајнеа, Флобера и О. Вајлда.
У истом периоду објављује и оригиналне радове о Виктору Игоу, као и књижевне и позоришне прегледе.

Од 1914. до 1918. објављује и у часописима Одјек (Ниш), Književni jug (Загреб),Moderna žena(Загреб). 

Од 1925. чланица је организације Женски покрет и коуредница истоименог листа, затим постаје и чланица управе Професорског друштва и ПЕН-клуба, осам година је председница Удружења универзитетских и образованих жена. Исте године одлази у пензију.

Јануара 1937. постаје главна уредница листа Гласник Југословенског женског савеза.

Од 1919. до 1939. књижевне расправе, огледе, критике, приказе, приче, путописе и чланке о женама и женској омладини, преводе и друге прилоге објављује у листовима и часописима: Revue Yougoslave, Мисао, Женски покрет, Просветни гласник, СКГ, Прилози, ЛМС, Страни преглед, Политика, Јавност, Књижевни југ. Гласник југословенског женског савеза, Београдске општинске новине, Јужни преглед, Круг, Наша стварност, Живот и рад, Жена данас, Видици, итд.
Писала је расправе и осврте о Доситеју, Његошу, Љубомиру Ненадовићу. Јовану Скерлићу, Бори Станковићу. Браниславу Нушићу, Богдану Поповићу, П. Поповићу, Јовану Дучићу, Станиславу Винаверу, као и о Хајнеу, Виктору Игоу, Херману Хесеу, А. Смедлеј, де Стал, итд.
Приредила је за издаваље низ публикација, међу којима су и Љ. П. Ненадовић, Одабране стране (1926); Б. Кнежевић, Мисли (1931); Билтен Удружења универзитетски образованих жена (1931-1935); L’Oeuvre litteraire des femmes yougoslaves (1936), у којем је написала предговор и уводе у поједина поглавља, као и део о српским списатељицама; Монахиња Јефимија (1936), итд.

Током периода од 1940. до 1942. у Сједињеним Америчким Државама учествовала је у раду Југословенског информационог центра.
Сарађивала у листовима Американски србобран (Питсбург, 17. 9. 1941.), Слободна реч (Питсбург, 1944-1945).

Године 1947.у Columbia Dictionary of Modern European Literature писала је о српским писцима.
Сарађивала је и у раду филмских компанија Metro Goldwyn Meyer и Columbia Picture.
Након повратка у Београд, објавњује у Гласу (1947).
У публикацији Encyclopedia Hebreica која је изашла у Јерусалиму, објавила је текстове о југословенској књижевности.
Објављивала  у Јеврејском алманаху, као и у Bulletin of Association of Yugoslav Jews in the United States, Њујорк, 1961.

Године 2005. објаљена је њена књига сећања Тако је некад било, која садрже и  библиографију коју је ауторка сама сачинила.
У књизи Историја српске књижевне критике (2008), Предраг Палавестра је писао; „Поред  Исидоре Секулић и Ксеније Атанасијевић, за угледно место на књижевној сцени изборила се међу првима Паулина Лебл Албала (...) једна од ређих еманципованих и универзитетски образованих жена у Србији. Припадала је генерацији предузимљивих српских интелектуалаца моћног просветитељског замаха модернизам“ (стр. 345).

ауторку уредила и биобиблиографске податке прикупила: Дубравка Ђурић (септембар 2012).

Извори: Лексикон писаца Југославије А-Џ, Матица српска, Нови Сад, 1972, стр. 58-59
Паулина Лебл Албала, „Моја Библиографија“, у Паулина Лебл Албала,  Тако је некад било, издавач Александра Лебл, Београд 2005, стр. 289-293.

Професија/е и друге активности aуторка текстова за часописе, друштвено-културна активисткиња, књижевна критичарка, новинарка, учитељица/наставница/гувернанта, уредница часописа, преводитељка, aуторка путописа и aуторка прозе/романа
Језик (језици) на којима је писала српски, енглески и француски
Чланица редакцијских одбора и друго

Радови ове ауторке

Монографије

Чланци и други саставни делови

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала