Наталија Петровић Каравелова

Natalija_Karavelova.jpeg
Име и презиме Наталија Петровић Каравелова
Презиме супруга и друга имена Каравелов
Датум рођења април 27, 1836
Датум смрти јул 7, 1905
Земља Србија
Језик српски

О њеној приватној ситуацији

Наталија Петровић Каравелова рођена је у Макцу 1836. године. Њен отац био је Недељко Петровић, свештеник по занимању, а брат Настас Петровић (1844-1889) био је професор Велике школе и истакнута личност у културном и политичком животу државе. Он је заједно са својом старијом сестром Наталијом био друштвено активан.

Године 1868. удала се за бугарског књижевника Љубена Каравела који је писао и на српском језику. Наталијин муж био је политички активан. Сматра се једним од зачетника српског критичког реализма. Због својих идеја неретко је био хапшен и прогањан. Наталија је своме мужу била велика подршка како у његовом књижевном стваралаштву тако и у његовом политичком деловању.

После Каравелове смрти, преудала се за Аксентија Аксентијевића. Фонд Наталије Љ. Каравелове и Аксентија Аксентијевића активно је радио све до Другог светског рата.

Умрла је 7. јула 1905. године у Карловим Варима.

Место у ком је рођена Макце
Место/а у ком/којим је живела Бугарска и Србија
Место у ком је умрла Карлове Вари
Националност српска
Брачни статус удата
Друштвена класа виша класа

О њеној професионалној ситуацији

Наталија Петровић Каравелова помагала је свом мужу како у његовом књижевном тако и у његовом политичком раду. Учествовала је и у штампању листова. Неретко се излагала великим опасностима како би помогла своме мужу у његовим политичким активностима. Наиме, она је преносила његове списе, новац и оружје намењено устаницима.

Уживала је углед у Бугарској где је 1880. године, годину дана после мужевљеве смрти, отворила прву штампарију у слободној Бугарској.

Живела је у Рушчуку у ком је помагала бројним српским и бугарским интелектуалцима и политичким емигрантима, међу којима је био и Никола Пашић. Била је сарадница бројних словенских друштава. Но, због помагања противницима режима бугарске власти су јој одузеле велики део имовине, те се 1890. године преселила у Београд. Међутим, њено политичко деловање није тада окончано.

Залагала се да списи њеног мужа буду објављени, те је заједно са З. Стојановом приредила дела Љубена Каравелова. Дала је и новац да се њеном супругу подигне споменик у Софији.

Помагала је младе писце. Помогла је свом братанцу Милану Петровићу, сину њеног другог брата Глигорија Петровића, да објави 1889. године на руском језику превод књиге Стара Србија и Македонија чији је аутор Спиридон Гончевић.

Објавила је једно дело под насловом Ради објашњења.

Коришћени извор:

Јоксимовић, Велиша. Књижевност пожаревачког краја: од Григорија Синаита Млађег до Србољуба Митића. Пожаревац: Град Пожаревац, 2014, стр. 173-175.

Ауторку уредила: Милица Ђуричић 

 

Професија/е и друге активности друштвено-културна активисткиња и културни и образовни патрон

Радови ове ауторке

Монографије

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала