Милица Стојадиновић

002.jpg
Име и презиме Милица Стојадиновић
Псеудоними Српкиња
Датум рођења 1828~1830
Датум смрти јул 25, 1878
Земља Србија
Језик српски
Веб адреса <a href="/sr/authors/milica-stojadinovic?rel=external"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/Милица_Стојадиновић_Српкиња">http://sr.wikipedia.org/sr/Милица_Стојадиновић_Српкиња</a></a> и <a href="/sr/authors/milica-stojadinovic?rel=external"><a href="http://neww.huygens.knaw.nl/authors/show/3208">http://neww.huygens.knaw.nl/authors/show/3208</a></a>

О њеној приватној ситуацији

Рођена је у Буковцу, у Срему (тадашња Аустрија) 1828. или 1830. Била је ћерка свештеника Василија Стојадиновића и веома везана за Војводину и Фрушку гору. Звали су је  и Врдничка вила. У младости је била позната по својој патриотској поезији, која је била у директној вези са националним буђењем. Њена прва песма објављена је у Србском народном листу у Пешти 1845. године, под називом Млади Србин, а потписала се М.С. Србкиња. Већ 1848. дошла је у сукоб поводом те песме са мађарским властима, који су је цензурисали због помињања неправедности мађарских захтева према Србима. Њена прва књига Песме објављена је 1850. године и имала је два издања 1855. и 1869. Такође је објавила и дневник У Фрушкој гори 1854. у три дела који су објављивани 1861, 1862. и 1866. Говорила је немачки и преводила са овог језика. Такође, Милица се сматра првом женом која је била репортер – извештавала је о бомбардовању Београда 1862. Пoследњих десет година свој живота провела је у Београду, где је умрла 1878, потпуно заборављена и сиромашна. 

Место у ком је рођена Буковац, Срем
Место/а у ком/којим је живела Србија
Место у ком је умрла Београд
Националност српска
Матерњи језик српски
Брачни статус неудата
Образовање похађала школу

О њеној професионалној ситуацији

Била је песникиња и преводитељка.

Такође се бавила и скупљањем народног ствaралаштва.

Знала је немачки, а највероватније и словачки језик, а такође је учила италијански и француски. 

Прву песму је објавила у часопису у Пешти 1847.

Касније је своју поезију објављивала у часописима: Седмица, Војвођанка, Шумадинка, Фрушкогорка, Даница, а у часописима Путник и Комарац објављивала je песме непотписане.

Путовала је два пута у Беч (1851. и 1954) где је упознала Вука Караџића и његову ћерку Мину са којима је интензивно сарађивала. Имала је професионалне, књижевне контакте са многим српским песницима попут Петра II Петровића Његоша, Љубомира Ненадовића, Ђорђа Рајковића. 

Прикупљала је народне умотворине, а у свом дневнику помиње народне певачице од којих је бележила народну поезију: слепа Јела, Пава, Ката, Ружа, Ана и Анђелија. У свом дневнику је такође објавила низ  народних песма.

Бавила се и превођењем: преводила је Гетеа и Балзака.

Била је пријатељица са аустријским песником Л. А. Франклом.

Њена најзначајнија дела су:
Песме, прво издање 1850.
У Фрушкој гори 1854, прво издање 1861.
Њен дневник је имао 433 претплатника и то у Бечу (200), Будиму (20), Београду (84), Шапцу (20), Вуковару (40), Карловцима (49) и у Митровици (20). 

Дело Милице Стојадиновић Српкиње је имало веома добру рецепцију и била је инспирација многим ауторкама од почетка XX века, па до савремене књижевности.

Професија/е и друге активности песникиња
Језик (језици) на којима је писала српски

Радови ове ауторке

Монографије

Чланци и други саставни делови

Некњижна грађа

Преводи

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала