Милева Симић

Mileva_Simić_fotografija.jpeg
Име и презиме Милева Симић
Псеудоними Милка, Павловка
Датум рођења 1859
Датум смрти 1946
Земља Србија
Језик српски

О њеној приватној ситуацији

Милева Симић рођена је 15. фебруара 1859. године  у Новом Саду у угледној породици: отац јој је био чувени академски сликар, Павле Симић, а мајка Јелисавета, ћерка новосадског адвоката и градоначелника, Григорија Јовшића. Њен отац  је, по наруџбини Марије Трандафил, шездесетих година 19. века осликао иконостас Николајевске цркве. Породица се често селила због послова које је отац погађао. Тако су се 1872/3. Симићи живели у Сомбору, где је Павле сликао иконостас сомборске цркве Св. Ђурђа. Милеви је тада било 12 година. Сазнала је за учитељску школу, и како се у њој од раног детињстава створила жеља за учењем, изразила је жељу за учитељском школом. Заузимањем профеосора и катихете Ђ. Вукићевића, са посебном дозволом Школског савета, дозвољено је да буде примљена за ученицу Српске учитељске школе у Сомбору, иако је била премлада за упис (пошто је завршила основну школу са осам година, а девојачку са дванаест). Завршила је школу са одличним успехом, а већ са петнаест година изабрана је за наставницу српске више девојачке школе у Новом Саду која се у то време отварала. У тој школи је остала да ради пуних тридесет и две године, а  једно време била је и управница школе. Милева Симић се није удавала. На формирање њеног животног става утицале су две жене: Милица Стојадиновић Српкиња, познаница њеног оца, и Дафина Нана Наташовић, Милевина тетка по мајци, у чијој кући је било стециште српске интелектуалне елите. За свој књижевни и педагошки рад Милева Симић одликована је орденом Краља Александра Краљева Дома I степена са круном; Српкиња издање Добротворне задруге Српкиња из Ирига 1913. сврстава је међу прве четири сараднице књижевних друштава тога доба и проглашава је за узорну учитељицу. Била је почасна чланица Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња. Последње године живот је провела у кући у Грчкошколској 10. Сахрањена је на Алмашком гробљу 1946. године.

Место у ком је рођена Нови Сад
Место/а у ком/којим је живела Србија
Место у ком је умрла Нови Сад
Националност српска
Брачни статус неудата
Друштвена класа виша класа
Образовање универзитетско образовање

О њеној професионалној ситуацији

Године 1876. започела је са радом на књижевном пољу. Написала је Књиге за народ, које је издала Матица српска, као и шаљиву игру под именом Ретка срећа, коју је наградила Матица српска. Поред књижевних радова, написала је и две школске књиге: Кућарство и Педагогију, које су према оцени Школског савета заведене у нашим вишим девојачким и учитељским школама. Милева Симић се огледала и на пољу дечије књижевности. Осим моралних педагошко-књижњвних приповедака за децу, које су издаване у дечијим листовима Невен и Споменику, написала је шест дечијих позоришних комада, од којих су Другарице (Сомбор), Добровољни прилози (Мостар), и Плаженик (Нови Сад) објављени, док су у рукопису остале Сиротица и У лажи је плитко дно. Значајан је и њен преводилачки рад. Преводила је дела популарног мађарског писца Јокиа Мора  (Јавор 188 бр.241/304) о коме је и писала. Осим оригиналних приповедака: Нада, Максим Црнојевић, Привиђење, у Јавору су објављени и њени текстови о Хајнеу и српском сликару Јовану Клаићу.

Била је сарадница листова: Српкиња (Цетиње), Јавор (Нови Сад), Дубровник (Дубровник), Српска зора (Мостар), Стражилово (Нови Сад), Дело (Београд), Браник (Нови Сад), Слога (Сомбор), Трговачке новине (Нови Сад), Женски свет, Коло (Нови Сад) и календара: Требевић (Сарајево), Женски светСлога, итд.
 

Извори:

А.В. ˮСрпкиња ˮ, Ириг: Добротворна задруга Српкиња, 1913.

Алексијевић, Властоје Д. Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића. свеска 12, стр. 75-78

Ауторку уредила:

Нена А. Васојевић

Професија/е и друге активности учитељица/наставница/гувернанта, ауторка драма, ауторка дечје књижевности, aуторка прозе/романа и преводитељка

Радови ове ауторке

Монографије

Чланци и други саставни делови

Преводи

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала