Милева Марић Einstein

mileva_marić.jpg
Име и презиме Милева Марић Einstein
Презиме супруга и друга имена Einstein
Датум рођења децембар 19, 1875
Датум смрти август 4, 1948
Земља Србија
Језик српски
Веб адреса https://sr.wikipedia.org/wiki/Милева_Марић_Ајнштајн

О њеној приватној ситуацији

1875. Научница, истраживачица, математичарка и физичарка, Милева Марић (удато Ајнштајн), са урођеном хромошћу, рођена је  у Тителу (тадашња Аустроугарска) у богатој војвођанској породици. Породична кућа Марића у Новом Саду, у Кисачкој улици бр. 20, данас је под заштитом државе.

1886. Кренула у женску гимназију у Новом Саду.

1888. Прешла у гимназију у Сремској Митровици, где је матурирала 1890. као најбоља у разреду из математике и физике.

1890. Похађа Краљевску српску школу у Шапцу. Када се преселила у Загреб, добила је посебну дозволу да би ишла у школу у коју су ишли само дечаци.Имала је снажну подршку оца у свом основном и каснијем, универзитетском школовању, те се, упркос чрвстом патријархалном обрасцу у породици и образовању, уписује у Краљевску српску мушку гимназију у Шапцу.

1896. На лето уписује студије медицине на Универзитету у Цириху. У октобру се пребацила на Државну политехничку школу на студије математике и физике

Као једина девојка на Одсеку за физику и математику одлази у Швајцарску на студије циришког Политехникума. Интересантан је податак да је на Универзитету у Цириху, у периоду између 1864-1872, студирало око две стотине девојака из Швајцарске, Немачке, Аустрије, Енглеске, Америке и Русије, што сведочи о "отворености" и доступности образовања на циришком универзитету на којем је "студенткиња из Каћа" упознала три године млађег колегу, а касније и супруга Алберта Ајнштајна. О почецима љубавне везе Милеве Марић и Ајншта јна највише се сазнало из писама објављених 1986. године. Ајнштајнови родитељи противили су се тој вези јер је Милева била старија од Алберта, а притом није била Јеврејка.

1902. Милева рађа ванбрачну кћерку Лизерл (Lieserl) чија се судбина не зна. Поједини извори спекулишу да је девојчица дата на усвајање, док други наводе да је највероватније умрла од шарлаха.

1903. После удаје у Берну, Милева се у потпуности посвећује мужу и деци. Потом рађа синове Ханса Алберта и Едуарда Тетеа који су показивали знаке менталног поремећаја. Оболео од схизофреније, Едуард је преминуо 1965. у азилу за умоболне у Швајцарској у ком је умрла и Милевина сестра Зорка. 

Пример научне сарадње брачног пара какав су били Милева и Алберт један је од најконтроверзнијих. Милевина преписка са Хеленом Савић (рођена Kaufler) и Миланом Бота, као и писма унуке Евелин Ајнштајн која су изнета у јавност 1922. године, највише говоре о потенцијалном Милевином научном доприносу у теоријима Алберта Ајнштајна. 

1911. Породица Ајнштајн сели се у Праг, где је Алберт постављен за редовног професора на Универзитету Карл-Фердинанд. Милева је прелазак тешко доживела јер је као Српкиња била осетљива на напетости између Немаца и Чеха  са којима се, као Словенка, идентификовала.

1914. Добивши престижно место у Пруској краљевској академији у Берлину, Ајнштајн, после љубавних превара, нарушеног брачног односа и заједничког живота са својом рођаком Елзом, оставља Милеву у Цириху знатно нарушеног здравља. 

1919. Брачни пар Марић-Ајнштајн разводи се и званично 14. фебруара 1919. године.

1921. Новац који је Ајнштајн добио од Нобелове награде за откриће фото-ефекта даје Милеви као део договора приликом развода. Милева се касније издржавала од часова математике. 

1930. У раним двадесетим годинама, сину Едуарду Тетеу дијагностификована је схизофренија. 

1938. Милеви умире сестра Зорка, а старији син Ханс Алберт одлази у Америку са својом породицом. Милева остаје сама са својим млађим сином у Швајцарској.

1948. Милева умире у Цириху, 4. августа, од последица шлога. Сахрањена је на циришком гробљу Нордхајм. За њен гроб шира јавност је сазнала 2004. године заслугом Петра Стојановића, оснивача Меморијалног центра „Никола Тесла“ из Санкт Галена. 

Место у ком је рођена Тител, Аустроугарска
Место/а у ком/којим је живела Србија, Швајцарска, Чешка и Немачка
Место у ком је умрла Цирих, Швајцарска
Националност српска
Матерњи језик српски и немачки
Брачни статус удата
Број деце 3
Име(на) детета(деце) Лизерл, Ханс Алберт, Едуард (Тете)
Пол детета (деце) F(1) M(2)
Друштвена класа виша класа
Образовање универзитетско образовање

О њеној професионалној ситуацији

1896. Милева Марић била је тек пета жена која је уписана на циришки Политехникум (Eidgenössische Technische Hochschule Zürich). Један семестар проводи у Хајделбергу где је слушала предавања Филипа Ленарда  (Phillipp Eduard Anton von Lenard), немачког теоријског физичара и добитника Нобелове награде.

1900. Милевин успех на студијама почиње да слаби, те не успева да дипломира из  два покушаја. Поједини извори правдају Милевин неуспех несугласицама са професором Вилхелмом Вебером (Wilhelm Eduard Weber), као и емотивним проблемима. 

1901. Алберт пише Милеви како ће бити срећан када заврше рад о релативном кретању, док се у њеним писмима говори о свакодневним стварима. Треба напоменути да од 54 сачувана писма, писана у периоду 1897-1903, чак 43 су Албертова, док је свега 11 Милевиних. 

1905. Објављена 4 Ајнштајнова чланка који представљају основе модерне физике, позната као Annus Mirabilis, у научном часопису "Annalen der Physik"Руски физичар Абрахам Јофе (Abram Joffe) тврдио је да се на једном од радова објављених 1905. године, поред презимена Ајнштајн, налазило и презиме Einstein-Marity које се нигде више не помиње. Marity је тумачено као мађарска транскрипција презимена Марић. Амерички физичар Џон Стечел (John Stachel) тврди да су писма у којима Ајнштајн говори о "нашој теорији" и "нашем раду" писана у студентским данима, бар четири године пре 1905. године. Такође, Милевина пријатељица, Милана Бота, изјавила је да је Милева активно учествовала у Ајнштајновом раду. Милевин и Ајнштајнов син, Ханс Алберт, много после смрти својих родитеља у писмима је саопштио да је мајка помагала оцу у решавању математичких проблема и прорачуна, али је идејно-креативни део био Ајнштајнов, премда је познато да у теорији релативитета није било неких значајних математичких проблема.

О феминистичком приступу приватној кореспонденцији Милеве Марић и анализи дискурса епистоларне форме писала је Свенка Савић у тексту "Пут до Милеве Марић-Ајнштајн: приватна писма". Поред писама које је упућивала супругу, родбини и пријатељима, у документарном филму Oбразовно-научног програма РТС-а, "Историја науке: Милева Марић Ајнштајн", наиме, помиње се да је Милева ауторка и два научна рада, у рукопису, о аналитичкој механици и инфрацрвеном зрачењу који је био и одговор Максу Планку (Max Planck).

1905. У писму пријатељици Хелени Савић, Милева пише:"...ми смо написали рад по коме ће мој муж бити познат целом свету." Говори се како је Милева свој однос са Ајнштајном, као и своје успехе и научне доприносе, доживљала као "ein Stein" ("један камен").

1915. С обзиром на Милевин и Ајнштајнов растанак и лоше односе, после 1914. године искључена је свака могућност Милевиног научног доприноса Ајнштајновим теоријама. 

 

Извори:

Поповић, Драгана. Жене у науци: од Архимеда до Ајнштајна: освајање освојеног. Београд: Службени гласник, 2012. 

Савић, Свенка. "Пут до Милеве Марић-Ајнштајн: приватна писма". Женске студије бр. 4 (1996) http://www.zenskestudie.edu.rs/izdavastvo/elektronska-izdanja/casopis-zenske-studije/zenske-studije-br-4/245-put-do-mileve-maric-ajnstajn-privatna-pisma (преузето 13.4.2018).

"Istorija nauke: Mileva Marić Ajnštajn", Youtube Video, 11:00, 13. 5. 2015, RTS Obrazovno-naučni program - Zvanični kanal, https://www.youtube.com/watch?v=CDeqIPUqvbg

Wikipedia, доступно на: https://en.wikipedia.org/wiki/Mileva_Mari%C4%87

 

Ауторку уредила: Марија Булатовић

 

Професија/е и друге активности научница
Језик (језици) на којима је писала српски и немачки

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала