Мара Ђорђевић Малагурска

No photo
Име и презиме Мара Ђорђевић Малагурска
Презиме супруга и друга имена Ђорђевић
Датум рођења 1894
Датум смрти 1971
Земља Србија
Језик српски

О њеној приватној ситуацији

Мара Ђорђевић Малагурска рођена је у Суботици 1894. године у једној буњевачкој породици. Била је удата за Драгослава Ђорђевића, угледног грађанина Краљевине Југославије који је био професор у суботичкој гимназији, велики жупан, градоначелник Суботице и члан Сената Краљевине Југославије.

Умрла је 1971. године у Београду.

Место у ком је рођена Суботица
Место у ком је умрла Београд
Националност буњевачка
Брачни статус удата

О њеној професионалној ситуацији

Буњевачко порекло утицало је на њен књижевни рад, пре свега на језик и теме. Мара Ђорђевић Малагурска писала је о обичајима и култури Буњеваца, који су имали повољан политички положај у Краљевини Југославији за разлику од положаја пре 1918. године када су били под влашћу Аустроугарске.

Мара Ђорђевић Малагурска писала је завичајну прозу која се убраја у реалистичну књижевност.

Године 1926. објавила је књигу Буњевачки обичаји у сликама. Наредне године основала је Буњевачку просветну матицу.

Године 1933. први пут је у целости објављена њена приповетка „Вита Ђанина" у збирци Вита Ђанина и друге приповетке из буњевачког живота. Исте године добила је награду Српске краљевске академије, а приповетка „Вита Ђанина" добила је награду на конкурсу Друштва „Цвијета Зузорић“. Поменута приповетка изазвала је посебну пажњу критичара и читалачке публике због, за то доба, нове теме која је била смештена у завичајни простор Маре Ђорђевић Малагурске и због новог језика (буњевачки говор са икавским изговором). Такође, наративни поступак разликовао се од књижевности писане у међуратном периоду на тлу Краљевине Југославије. Ова приповетка дужег обима исказана је у облику сказа у првом лицу једнине и сврстава се међу приповетке карактера. Ауторка у приповеци приказује контраст између богатих и сиромашних становника буњевачког краја у првој деценији 20. века, пред Први светски рат, због чега се ово дело може сврстати у социјалну књижевност.

Године 1940. збирка је поново штампана, овај пут у Суботици и то латиницом.

Мара Ђорђевић Малагурска 1941. године уредила је књигу Буњевка о Буњевцима. Написала је драму Манда Војнићева чија је премијера требало да се одржи у Народном позоришту 8. априла 1941. године. Но, због бомбардовања Београда 6. априла премијера није одржана.

И после рата интересовање за књижевни рад Маре Ђорђевић Малагурске није смањено. Године 1951. њену приповетку под насловом „Вита Ђанина" издаје Просвета из Београда. Године 1954. Буњевачка матица из Суботице објавила је целу збирку.

 

Коришћени извор:

Недић, Марко. (2014). Приповетка из буњевачког живота Вита Ђанина Маре Ђорђевић Малагурске. Прича. Часопис за причу и приче о причама. Београд, септембар-децембар 2014, година VIII, број 28-29, стр. 155-165.

 

Ауторку уредила Милица Ђуричић.

 

Професија/е и друге активности aуторка прозе/романа и ауторка драма

Ауторке које је читала