Љубица Пешић

No photo
Име и презиме Љубица Пешић
Презиме супруга и друга имена Пешић, Тодоровић
Датум рођења Приближна година рођења 1879
Датум смрти јануар 21, 1945
Земља Србија
Језик српски

О њеној приватној ситуацији

Рођена је као једно од петоро деце Борка Тодоровића, директора Трговачке академије. Основну школу и Вишу женску школу је завршила у Београду. Учитељски испит је положила 1897-98. Била је супруга Душана Пешића, дивизијског генерала, начелника штаба Треће армије на Крфу, уредника Радника и др. Љубица Пешић је радила у културним, хуманим и националним удружењима. За време балканских ратова радила је у болницама у Ћуприји и Београду. У Првом светском рату, после окупације земље, прелази прво на Крф, а потом са супругом који је постављен за војног аташеа одлази у Рим. Ту је основала одбор за помоћ заробљеним и интернираним Србима крајем 1917. заједно са Полексијом Тодоровић и Делфом Иванић.

Место у ком је рођена Београд
Место/а у ком/којим је живела Србија
Место у ком је умрла Београд
Националност српска
Матерњи језик српски и српски
Брачни статус удата
Друштвена класа виша класа

О њеној професионалној ситуацији

Љубица Пешић је била културна и јавна радница, сарадница многих листова. После рата била је активна у Колу српских сестара и писала је за њихов орган Вардар. Налазила се у управи овог друштва и учествовала је у свим активностима, а често је писала годишње извештаје о раду који су читани на скупштинама друштва. Учествовала је на конгресу Јединства словенских жена који је организовало Коло 1933. у Београду. Од 1924. до 1927. била је и управна чланица Материнског удружења, управо у периоду када је ово друштво подигло свој нови Дом на одојчад. Била је сарадник и Хришћанске заједнице младих људи. Сарађивала је и писала и у Југословенској жени (1931-34) и другим новинама и часописима, а преводила је и са немачког. Одликована је Крстом министарства војног и Крстом Црвеног крста.

Литература:

„Срећан родитељ“, Балкански рат у речи и слици, бр. 40, стр. 631; Вардар (1920-1941); „Годишњи биланс рада Кола српских сестара“, Правда, 14.05.1934, стр. 5; Годишњи извештај Материнског удружења за 1925. год, Београд, 1926; Годишњи извештај Материнског удружења за 1927. год, Београд, 1928; Ко је ко у Југославији, Београд, Загреб, 1928; Delfa Иванић, Успомене, приредила Ј. Милановић, Београд, 2012.

Податке прикупила Јасмина Милановић, ауторку уредио Владимир Ђурић.

Професија/е и друге активности aуторка текстова за часописе, друштвено-културна активисткиња, хуманитарна радница и преводитељка
Језик (језици) на којима је писала српски и српски

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала