Лела Давичо

No photo
Име и презиме Лела Давичо
Псеудоними Алма
Презиме супруга и друга имена Давичо, Адел Голд
Датум рођења мај 3, 1850
Датум смрти 1940~1950
Земља Аустро - Угарска
Језик немачки и српски

О њеној приватној ситуацији

03.05.1850. или 1856. године, Лела је рођена као Адел, у Пешти, у браку Јозефа (1830-?) и Бабете Бети (1831-1907) Голд, рођене Кон. Њен отац је по занимању био трговац. Била је најстарија од својих браће и сестара, Ане (1857-?) и Ђуле (1860-?), након ране смрти сестре Матилде (1854-1855).

25.06.1872. године, удаје се за адвоката Миксана Шомођија (1842-1926) у Пешти. Имали су троје деце: ћерке Малвину (1873-?), Хедвиг (1874-?) и сина Имреа (1876-?).

31.12.1886. разводи се од свог првог супруга.

24.03.1887. удаје се за Хајима С. Давича (1854-1918) у Будимпешти.

Краће време између 1888. и 1889. године живи у Риму, где њен супруг ради као секретар посланства, да би се убрзо опет преселили у Будимпешту.

Од 1892. до 1897. године живи у Београду.

Од 1897. до 1900. живи у Трсту, где њен супруг ради као генерални конзул.

Од 1903. до 1914. живи у Минхену, где њен супруг Хајим ради најпре као конзул, а затим и као представник трговинске мисије. Током свог боравка у Минхену, води преписку са веома истакнутим особама свог доба попут Владана Ђорђевића, Рикарде Хух, Ермана Цецонија и Конрада Михаела Георга, а познавала је и Оскара Шмица који је помиње у својим дневницима.

Око 1915. кратко време живи у Берлину, где њен супруг ради као српски трговински представник.

Од 1915. Лела живи у Женеви.

1918. постаје удовица, након што њен супруг умире природном смрћу.

1940. Лела је и даље била у животу.

Место у ком је рођена Пешта
Место/а у ком/којим је живела Аустрија, Немачка, Италија, Србија и Швајцарска
Националност Аустроугарка
Матерњи језик немачки и српски
Брачни статус разведена/удовица
Број деце 3
Име(на) детета(деце) Малвина, Хедвиг, Имре
Пол детета (деце) женски и мушки
Друштвена класа виша класа
Образовање друго
Религијска и слична уверења јудеизам

О њеној професионалној ситуацији

До 1887. године, ради за Будимпештанске дневне новине (нем. Budapester Tagblatt), где објављује своје текстове под псеудонимом Алма.

1887. објављује драмско дело „Балска ноћ” у часопису Отаџбина.

1892. учествује у оснивању прве српске Kњижевно-уметничке заједнице на чијим заседањима као и остали чланови, чита своје радове.

1893. објављује текст у Смиљевцу, под називом „Два женска портрета”, који се састоји из два дела под називима „Чувена лепотица” и „Непозната жена”. Наредне, 1894. године, у истој публикацији објављује и причу „Песник и жена”.

1903. објављује три књижевна текста у часопису Бранково коло: лист за забаву, поуку и књижевност, под називима „Навика”, „Сфинга”, „Једна љубавна ноћ: скица са приморја”. Исте године, у часопису Нова искра објављује текст „Велика срећа: домаћа слика”.

Од 1903. почиње најплоднији период њене књижевне каријере, с тим што тада пише искључиво на немачком и објављује у немачким часописима. Настаје њен есеј објављен у виду кратке монографије под именом “Die Tugendhaften”, као и низ краћих драмских, прозних и књижевно-критичких текстова.

1908. објављује текст под називом „Српске жене” у часопису Домаћица, првобитно објављен на немачком у једном минхенском часопису.

Истражила Биљана Скопљак.

Професија/е и друге активности ауторка драма, aуторка прозе/романа и aуторка текстова за часописе
Језик (језици) на којима је писала немачки и српски
Финансијски аспекти ауторкине каријере стипендија/издржавање/пензија и плата
Чланица друго

Ауторке које је читала