Косара К. Цветковић

Kosara-255x300.jpg
Име и презиме Косара К. Цветковић
Датум рођења 1867
Датум смрти 1953
Земља Србија
Језик руски и српски
Веб адреса <a href="/sr/authors/kosara-k-cvetkovic?rel=external"><a href="http://www.cacak-dis.rs/programi/iz-sadrzaja-17-glasa-biblioteke/attachment/kosara/">http://www.cacak-dis.rs/programi/iz-sadrzaja-17-glasa-biblioteke/attachment/kosara/</a></a>, <a href="/sr/authors/kosara-k-cvetkovic?rel=external"><a href="http://resources.huygens.knaw.nl/womenwriters/vre/persons/013796e0-ffae-4681-99e5-50d16471d79b#prevnext=1">http://resources.huygens.knaw.nl/womenwriters/vre/persons/013796e0-ffae-4681-99e5-50d16471d79b#prevnext=1</a></a> и <a href="/sr/authors/kosara-k-cvetkovic?rel=external"><a href="https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B">https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B</a></a>

О њеној приватној ситуацији

Косара Цветковић је рођена у Горњем Милановцу 1867. године. Завршила је Вишу женску школу у Београду са одличним успехом, и мада да је могла да остане помоћница у тој школи, отишла је на село. После неколико година долази најпре у Крагујевац, а потом и у Београд као наставница Више женске школе. Предавала је земљопис и цртање, а потом се искључиво посветила цртању. Као деловођа је обављала овај тежак посао дуги низ година.

 

Подаци о Косари К. Цветковић преузети су из рада: Оливера Недељковић Косара К. Цветковић – Живот преведен у књиге

Место у ком је рођена Горњи Милановац
Место/а у ком/којим је живела Србија
Националност српска
Брачни статус неудата
Друштвена класа виша класа
Образовање универзитетско образовање

О њеној професионалној ситуацији

Поред многих чланака, есеја и козерија и песама у свим угледнијим часописима тог времена, међу првима бавила се књижевношћу за децу код нас. За „Невен“ је слала чланке и цртеже. Године 1907. је издала збирку превода приповедака с руског језика „Приповетке за дечаке и девојчице“. Под истим насловом је издала и другу збирку 1911. године. Обе књиге су прихваћене међу ђацима као омиљена лектира. Главна одлика у раду и делу као наставнице и као списатељице, јесте префињен естетизам. Она има утанчана осећања за све што је лепо и културно, што се препознаје и у њеној сликарској уметности. Када је игра Мод Алан у Београду 1906. године нашла само критике у нашим новинама, Цветковићева је написала у Штампи: „Један отмен приказ игре гђице Алан, који је израз схватања и правог интересовања за у нову грану уметности“.

Написала је извештај о педесетогодишњици Више женске школе у Београду (1863-1913) на основу архиве школе и на основу различитих извештаја других школа.

Извори:

Мага Магазиновић, „Српкиња“, Ириг: Добротворна задруга Српкиња, 1913.

 

Ауторка: Нена А. Васојевић

Професија/е и друге активности сликарка, учитељица/наставница/гувернанта, aуторка прозе/романа, преводитељка, ауторка дечје књижевности и aуторка текстова за часописе

Радови ове ауторке

Монографије

Чланци и други саставни делови

Преводи

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала