Јулија Обреновић-Хуњади

јулија_хуњади.jpg
Име и презиме Јулија Обреновић-Хуњади
Датум рођења август 28, 1831
Датум смрти фeбруар 12, 1919
Земља Аустрија и Србија
Језик немачки и српски
Веб адреса https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A5%D1%83%D1%9A%D0%B0%D0%B4%D0%B8

О њеној приватној ситуацији

Јулија Обреновић-Хуњади рођена је у Бечу 28. августа 1831. године. Живела је у Бечу са оцем Ференцом, мајком Илонком, словачког порекла, и са тројицом браће. 1. августа 1853. године склопила је брак са Михаилом Обреновићем у Бечу. По удаји није прешла у православље, већ је задржала католичку веру, што је изазвало негодовање породице Обреновић и српског народа. Године 1859. дошли су у Србију: Михаило у јануару, а Јулија у јулу. Српска јавност је није са одушевљењем прихватила.

Ђура Даничић јој је давао часове српског језика.

Михаилов и Јулијин брак обележиле су бројне кризе: спекулисало се да се Јулија од 1855. до 1862. године дописивала са кнезом Карлом Арембергом. Јулија је желела развод. Међутим, на наговор породице ипак је остала у Београду у ком је преживела бомбардовање. Залагала се за стварање боље слике о Србији у свету, те је путовала у Лондон. Из Лондона се није вратила у Београд, већ је отпутовала у Венецију, а потом у Париз, где је живела у једном женском манастиру. После финансијских проблема и помоћи мужа, одлучила је да се ипак врати у Београд, Но, односи између супружника се нису поправљали, те је Јулија 4. јула 1865. године заувек напустила Београд.  Упркос покушајима да се разведу, до званичног развода није дошло, што није спречило Михаила Обреновића да се вери својом сестричином Катарином. Недељу дана после веридбе, 29. маја 1868. године, Михаило је убијен у Топчидеру. Јулија је дошла у Београд како би присуствовала сахрани, а две године касније, дошла је у српску престоницу како би решила имовинска питања. Милан Обреновић љубазно ју је примио, а са њим је остала у пријатељским односима све до његове смрти, 1901. године.

Јулија се 1876. године удала за кнеза Карла Аремберга. Умрла је у Бечу 12. фебруара 1919. године.

Место у ком је рођена Беч
Место у ком је умрла Беч
Брачни статус преудата
Број деце 0
Друштвена класа аристократија по рођењу

О њеној професионалној ситуацији

Јулија је финансијски помагала објављивање издања Милице Стојадиновић-Српкиње.

Писала је писма и на немачком и на српском језику.

Извор:

Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића сакупио, обрадио и средио Властоје Д. Алексијевић (1911–1969); Осма свеска: слова Њ-О

Доступно на : http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Katalozi_i_bibliografije/P_425/P_425_08#page/0/mode/1up

Ауторку уредила: Милица Ђуричић

Радови ове ауторке

Чланци и други саставни делови

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала