Јелица Беловић Бернаджиковска
Име и презиме | Јелица Беловић Бернаджиковска |
---|---|
Псеудоними | Bianca, B., Bianche, Bianchi, Бианка, Јелица, Јеле, Јасна, Хеле, тета Jeлица, Млада госпоја Ана и Љуба Т. Даничић |
Презиме супруга и друга имена | Bernadzikowski |
Датум рођења | фeбруар 25, 1870 |
Датум смрти | јун 30, 1946 |
Земља | Србија |
Језик | немачки и српски |
Веб адреса | http://resources.huygens.knaw.nl/womenwriters/vre/persons/34846bb5-5468-4050-b885-5d53a88082d9#prevnext=1 |
О њеној приватној ситуацији
Јелица Беловић Бернаджиковска је рођена 1870. године у Осијеку, где је завршила основну школу. Нижу гимназију завршава у Ђакову. Била је ученица завода Јосипа Јураја Штросмајера, а школовала се и у Загребу, Бечу и Паризу. У Мостару се упознала са Пољаком Јанком Бернаджиковским, службеником Окружног суда, за кога се 1896. године удала. Остала је удовица са једним сином током Првог светског рата. Умрла је у Новом Саду.
Место у ком је рођена | Осијек |
---|---|
Место/а у ком/којим је живела | Аустрија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Француска и Србија |
Место у ком је умрла | Нови Сад |
Националност | хрватска |
Матерњи језик | српски и немачки |
Брачни статус | разведена/удовица |
Број деце | 1 |
Пол детета (деце) | M |
Образовање | похађала школу |
О њеној професионалној ситуацији
Укупан рад Јелице Беловић Бернаджиковске може се поделити на три сегмента – педагошки, етнографски и књижевни. Као учитељица је радила у Загребу, Руми, Осијеку, Мостару, Сарајеву. У Бања Луци је била управитељица више девојачке школе. Због проблема са аустроугарским властима пензионисана је 1908. године. У наставу се вратила 1918. године, у трговачкој школи у Сарајеву.
У Загребу је, 1907. и 1908. уредила два музеја – етнографски и обртничко-уметнички. У Прагу је 1910. године приредила изложбу ”Српска жена”. Још 1907. је објавила Српски народни вез и текстилну орнаментику, а етнографско истраживање наставља и по повратку у Сарајево. Врхунац тог сегмента њеног рада јесте књига о културној историји Јужних Словена коју је објавила на немачком језику под именом Јасна Беловић, 1927. године у Дрездену.
Посебно је занимљива сарадња са чувеним фолклористом, приповедачем и сексологом Фридрихом Саломом Краусом у његовom годишњаку Антропофитеја (Antropophitea) (излазио у Лајпцигу од 1904-1913, укупно 10 свезака).
У истраживању женске књижевности Јелица Беловић заузима посебно место пре свега јер је уредила публикацију Српкиња за 1913. годину као пресек историје интелектуалног рада Српкиња. Публикација обухвата портрете више од 50 учитељица, књижевница, добротоворки и интелектуалки. Уводни текст, непотписан али несумњиво из њеног пера, ”Жене и књижевност”, бави се узроцима одсуства жена у књижевној садашњости и историји и поставља питања која ће Вирџинија Вулф 1929. године обрадити у чувеном есеју Сопствена соба. Због те публикације, и познатих уверења о јужнословенском јединству, Јелица Беловић Бернаджиковска је морала да напусти Сарајево и оде у Осијек, где је остала до 1917. године, када се враћа у Сарајево, где је постала уредница листа ”Народна снага”.
У Библиографији књига женских писаца штампаних у Војводини, Српбији, Јужној Србији и Црној гори до свршетка године 1935 , објављеној у Београду 1936, набројано је 20 њених антрополошких, педагошких и етнографских радова, док је у књижици Педесет година живота и рада (Нови Сад, 1936) наведено више од 40 књига и већих публикација, уз велики број појединачних чланака.
Др Тихомир Остојић упоредио је значај њеног рада са делом Вука Караџића и Јована Цвијића.
Професија/е и друге активности | aуторка текстова за часописе, књижевна критичарка, учитељица/наставница/гувернанта, уредница часописа, научница и Етнографкиња |
---|---|
Језик (језици) на којима је писала | српски и немачки |
Чланица | редакцијских одбора |
Радови ове ауторке
Монографије
- Како би ваљало инсталирати наше народне умјетнине из женске руке у изложбама ()
- Сто и десет народних игара (1890)
- Искрице из свјетске књижевности (1896)
- Грађа за технолошки рјечник женског ручног рада (1898)
- Дечија психологија данашњег времена (1899)
- Пољско цвеће - збирка народних приповедака (1899)
- Из могa албума: психолошке фотографије (1900)
- Меандери (1900)
- Разговор цвијећа (1901)
- Сликање на дрвету, глини, камену, кожи и др. (1901)
- Наше кевице (1904)
- О ренесанси наше везиљачке умjетности (1905)
- Хрватска читма (1906)
- Хрватски народни везови (1906)
- О развитку наше народне текстилне индустрије (1906)
- Везилачка умјетност у Хрвата и Срба (1906)
- Албум српских везова (1907)
- Народно техничко називље (1907)
- Српски народни вез и текстилна орнаментика : оригинална монографија на основу историјских докумената : са 14 оригиналних слика (1907.)
- Erotische Einschlage in Stickornamenten der Serben (1909)
- Млада учитељица (1909)
- Мала везиља (1911)
- Bei Hodscha's Zauberverschreibungen (1913)
- Erotik und Skatologie in der sudslavischen Kusche (1913)
- Der Webstuhl im Zauberglauben der Sudslaven (1914)
- Die Frauenschurze bei den Sudslaven (1914)
- Mustik und Gesang bei den Sudslaven (1923)
- Des Guslarenlied (1925)
- Die Sitten der Sudslaven (1926)
- Die Sitten der Südslawen (Kulturna istorija Južnih Slovena) (1927)
- Аутобиографске белешке: Да ли је г. Душан Јелкић мистификација? (1933)
- Југословенски народни везови (1933)
- Народни вез (1933)
Чланци и други саставни делови
- Bei der Zauberin Hamša Fatima, einer Zeieguenerin aus Gorica (1910)
- Српска марамица (1913)
- Уреднице : Милица Јаше Томића (1913)
- Уреднице : Стоја Кашиковићка (1913)
- Учитељице : Јелисавета Павловић (1913)
- Докторке и професореке : Др. Владислава (Беба) Политова (1913)
- Докторке и професореке : Др. Зора Прица (1913)
- Песникиње : Милица Влатковићева Хипатија (1913)
- Приповедачице : Јелена Остојићева (1913)
- Приповедачице : Јулка Поповић-Срдић (1913)
- Приповедачице : Љубица Ј. Попара (1913)
- Сараднице књижевних друштава : Даринка Буља (1913)
- Пријатељи женског образовања : Аркадије Варађанин (1913.)
Серијске публикације
Рецепција
Рецепцијa током живота ауторке
- Четрдесет година књижевног рада Јелице Беловић-Бернаджиковске (Душан Јелкић - 1925)
- Јелица Беловић Бернаджиковска (Аркадије Варађанин - 1913)
- Наша жена у књижевном стварању (Властоје Алексијевић - 1995)
Рецепцијa након њене смрти
- Дискурсне особине приватне преписке о књизи "Српкиња, њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас" / 1909-1924. (Гордана Стојаковић - 2005)
- Austrian Academy of Sciences: “Colonized and colonizing: The Memoirs of Jelica Belovic-Bernadzikowski, a Croatian teacher in Bosnia 1896-1908.” (Diana Reynolds-Cordileone - 2008)
- The relationship between two very different ethnographers of the early 20th century: Jelica Belović-Bernadzikowska (1870-1945) and F. S. Krauss (1859-1938) reveals the uses of sexuality and gender in the ethnography of the Southern Slavs (Diana Reynolds-Cordileone - 2015)
- О женама и књижевности на почетку века (Биљана Дојчиновић-Нешић - 2000)
- “On Women and Literature at the Beginning of XX Century” (Biljana Dojčinović-Nešić - 2002)
- „Живимо ли ми само у садашњости?” О покушају стварања женске културне заједнице у раду Јелице Беловић Бернаджиковске (Биљана Дојчиновић - 2011)
- Погледи Јелице Беловић-Бернаджиковске из њене босанске "Сопствене собе" (Соња Дујмовић - 2011)