Јелена Скерлић Ћоровић

JSC.jpg
Име и презиме Јелена Скерлић Ћоровић
Презиме супруга и друга имена Ћоровић
Датум рођења октобар 16, 1887
Датум смрти фeбруар 16, 1960
Земља Србија
Језик српски

О њеној приватној ситуацији

1887. године рођена у занатској породици као Јелена Скерлић, сестра Јована Скерлића и Јованке Скерлић, од мајке Персиде и оца Милоша.

Завршила је Вишу женску школу, 1907. године дипломирала као ванредни студент на Катедри за француски језик Универзитета у Београду. Од дипломирања до 1909. године ради као наставница француског језика у једној приватној школи у Смедеревеу.

1910. удала се за истакнутог историчара, професора и ректора Универзитета у Београду, академика Владимира Ћоровића са којим je добила две ћерке, Мирјану и Милицу. Живели су у Сарајеву (од 1910. до 1914), Јајцу и Бањалуци (1914-1917), Загребу (1917-1919), Дубровнику, Мостару. У писмима брату подвлачи њихово скромно материјално стање: „ Иначе, ја сам добро, и сад, кад немам посла, читам, и 'крпим лику на опуту'. То не значи да немам новаца, него само да сам штедљива“. 

1919. настанила се у Београду када је Владимир Ћоровић изабран за професора на Филозофском факултету. У своме стану створила својеврсни салон у којем се уторком окупљала духовна елита међуратног периода.

1920-1922. Професорка француског језика у гимназији у Београду.

Неколико пута боравила је у Лозани и Француској ради усавршавања.

Умрла је 1960. године.

 

Место у ком је рођена Београд
Место/а у ком/којим је живела Србија, Швајцарска, Босна и Херцеговина и Хрватска
Место у ком је умрла Београд
Националност српска
Матерњи језик српски
Брачни статус удата
Број деце 2
Пол детета (деце) F
Образовање универзитетско образовање

О њеној професионалној ситуацији

Бавила се превођењем са француског и енглеског језика. Највише је преводила са француског Мопасанове приповетке и романе, а поред тога и дела Жила Леметра, Клода Фарера, Ернеста Ренана, Анатола Франса, Анрија Лавдана, Шамфора, Достојевског. Године 1932. објавила је, уз књижевну анализу Хајамових песама, препев девет рубаија на основу Фицџералдовог превода, а у другом делу истога рада и седамдесет пет рубаија, које је препевала с једног француског прозног превода оригинала. Објављивала је преводе, али и приказе (о преводу Бодлеровог Цвећа зла из пера Јована Палавестре, о Зборнику у част Богдана Поповића, другој књизи успомена Флоре Сендс итд.) у Српском књижевном Гласнику, Народу, Босанској вили, Књижевном југу, Мисли, Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор, Политици. Била је хваљена као врстан и значајан преводилац: „Нимало разметљиво, врло скромно и савесно, Г-ђа Ћоровић је за последњу годину дана обогатила нашу преводну књижевност неколиким делима из француске литературе, од којих су нека, и с разлогом, веома цењена, али су за.нашу књижевну публику била недовољно позната, или сасвим непозната.“ (Мисао, 1921)

У мемоарским записима које је  писала пред крај живота оставила је драгоцена сведочанства о брату и супругу, као и многим знаменитим личностима епохе: Исидори Секулић, Милици Јанковић, Анђелији Лазаревић, Аници Савић-Ребац, Смиљи Ђаковић, Десанки Максимовић, Јовану Дучићу, Урошу Предићу, Слободану Јовановићу,  Богдану и Павлу Поповићу,  Стевану Стојановићу Мокрањцу, Алекси Шантићу, Тину Ујевићу, Милану Ракићу, Радоју Домановићу, Браниславу Нушићу, Миодрагу Митровићу, Марку Миљанову, Тихомиру Ђорђевићу, Вељку Милићевићу, Николи Пашићу, Браниславу Петронијевићу и Правди Ристић. 

Биобиблиографске податке прикупила и уредила Жељка Јанковић, септембар 2013-април 2016.

Коришћени извори:

Зорица Хаџић: поговор: "Кроз сећања Јелене Скерлић Ћоровић или 'Празнине које остају'", стр. 253-275 у Јелена Скерлић Ћоровић, Живот међу људима, приредила Зорица Хаџић, Академска књига, Нови Сад, 2014. 

Архивска збирка Јована Скерлића у Универзитетској библиотеци, приредили Даница Филиповић, Никола Марковић, Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2007, стр. 99-103.

Библиографија књига женских писаца штампаних у Војводини, јужној Србији, и Црној Гори до свршетка године 1935, грађу прикупила Надежда Петровић, Београд, 1936, стр. 70.

Др Љубица Ђорђевић, Библиографија Српског књижевног гласника, Београд: Народна библиотека Србије, 1982, стр. 219, 261, 475, 534, 769.

Српкиња: њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас / уредиле српске књижевнице. Ириг: Добротворна задруга српкиња, Сарајево: Штампарија Пијуковић и друг., 1913, стр. 48.

Станиша Војиновић, Српски књижевни гласник 1920-1941, Библиографија нове серије, Београд: Институт за књижевност и уметност, Матица српска, 2005, стр. 44, 102, 106, 111, 121.

База података COBISS. SR, yзајамна база података COBIB.SR

Професија/е и друге активности књижевна критичарка, преводитељка са француског, преводитељка са енглеског, учитељица/наставница/гувернанта и преводитељка
Језик (језици) на којима је писала српски
Финансијски аспекти ауторкине каријере стипендија/издржавање/пензија

Радови ове ауторке

Чланци и други саставни делови

Преводи

Ауторке које је читала