Исидора Секулић

Isidora-Sekulic---oval.jpg
Име и презиме Исидора Секулић
Презиме супруга и друга имена Стремницки
Датум рођења фeбруар 16, 1877
Датум смрти април 5, 1958
Земља Србија
Језик српски
Веб адреса http://resources.huygens.knaw.nl/womenwriters/vre/persons/67aaaa97-2b96-45d0-884f-ba1a54e40a51#prevnext=1

О њеној приватној ситуацији

Рођена је у Војводини као држављанка Аустро-Угарске. Студирала је у Будимпешти. Дипломирала је на Групи за математику и природне науке. Радила је као учитељица и наставниица математике у Панчеву, Шапцу, Скопљу, Београду. Због болести (туберкулоза) често је побољевала и одсуствовала са посла. 1910. добија српско држављанство. Доста је путовала: Норвешка, Шведска, Немачка, Велика Британија, Француска, Италија. Била је удата за лекара пољског порекла Емила Стремницког који је убрзо умро (1914). Након његове смрти није се удавала. Није имала деце. Говорила је и преводила са немачког, енглеског, француског, руског. Такође је преводила са норвешког и шведског. Докторирала је у Немачкој. Била је чланица разних женских организација и њихова представница на многим скуповима, а на конгресу Међународног савета жена у Кристијанији (1920) изабрана је за секретара главног одбора. Била је једна од оснивача Удружења наставница средњих стручних школа. После Другог светског рата била је чланица главног одбора АФЖ-а. Дружила се са највиђенијим интелектуалцима свога времена и била радо примана у разна друштва. Била су чувена окупљања у њеној кући једном недељно где се говорило о књижевности, музици, позоришту, сликарству...

Место у ком је рођена Мошорин, Војводина
Место у ком је умрла Београд
Националност српска
Брачни статус разведена/удовица
Образовање универзитетско образовање

О њеној професионалној ситуацији

Писала је прозу, приповетке, романе, књижевну критику, есеје, путописе, расправе, белешке. Бавила се превођењем. Први објављен рад: "Шта су Србину гусле?" у Школском листу (1893). Била је прва жена у Србији која је изабрана за дописну чланицу Српске краљевске академије наука  (1939) и чланицу Српске академије наука и уметности (1950), почасни председник српског ПЕН-а (1931), потпредседница Удружења књижевника Југославије, председница Удружења књижевника Србије. Своје радове објављивала је у многим часописима: Браник, Српски књижевни гласник, Бранково коло, Дело, Савременик (Загреб), Наша књижевност, Летопис матице српске, Нова Европа, Домаћица, Женски покрет, Мисао... Приказана је ТВ драма о њеном животу, а Угљеша  Шајтинац је драматизовао њен роман Ђакони богородичине цркве. Сваке године одржава се научни скуп и издаје се зборник радова Исидоријана. Такође, установљена је и књижевна награда Исидора Секулић

Ауторку уредиле, хронологију и библиографију направиле: Слободанка Пековић и Магдалена Кох

Професија/е и друге активности aуторка прозе/романа, aуторка путописа, aуторка текстова за часописе, књижевна критичарка, учитељица/наставница/гувернанта и преводитељка
Чланица академија

Радови ове ауторке

Монографије

Чланци и други саставни делови

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала