Драгиња Драга Гавриловић

Draga_Gavrilovic.jpg
Име и презиме Драгиња Драга Гавриловић
Псеудоними Једна учитељица, Твоја искрена другарица, Твоја – знаш већ ко и Једна народна учитељица
Датум рођења март 14, 1854
Датум смрти фeбруар 25, 1917
Земља Србија
Језик српски
Веб адреса http://resources.huygens.knaw.nl/womenwriters/vre/persons/cd99d72f-7625-4261-967c-f76c100bd0b9#prevnext=1

О њеној приватној ситуацији

Драга Гавриловић је рођена 14. марта 1854. године као најстарије дете Милана и Милке Гавриловић у Српској Црњи у Банату (тадашња Угарска). Поред Драге, Милан и Милка Гавриловић, имали су још 5 ћерки и 2 сина (брат Петар и сестра Даринка умиру врло млади, Петар са 16, а Даринка са свега 3 године). Породица Гавриловић је била богата и угледна трговачка породица. Драгин отац се поред трговине бавио и општинским пословима, те је једно време радио и као школски управитељ. У породичној кући Гавриловића се водило рачуна о васпитању и образовању деце, па су тако Драга и њене сестре и браћа знали поред српског језика мађарски и немачки, поседовали су музичко образовање и били су упознати са књижевним дешавањима (отац Милан је био пренумерант најзначајнијих часописа и издања преведених књига тог времена). Поред Драге, њена сестра Софија Гавриловић, удата Чиплић (рођ. 17. 09. 1856) била је такође веома образована жена која је објављивала преводе у тадашњем кикиндском часопису Садашњост. Драга се школовала у Новом Саду где је завршила четворогодишњу основну школу и у Сомбору где је завршила трогодишњу учитељску школу.
 

око 1865 – Драга завршава основну школу у Новом Саду. Након тога се враћа у Црњу, учи се „женским“ пословима и помаже мајци у кућним пословима.

1866 – 1874 – У Војводини је основан и веома активан покрет Уједињена омладина српска, захваљујући коме се покреће тема школовања девојака. У мају 1868. одржан је поводом ових тема велики састанак у Футошкој шуми на коме о потреби образовања говори Светозар Милетић. Наредних година овај покрет одржава низ скупова и скупштина и успева да мобилише велики број присталица. Посебну пажњу посвећују питањима права жена и образовању. 1871. године донета је Уредба о Вишим српским девојачким школама којом је дозвољено женској омладини да редовно похађају наставу у Сомборској учитељској школи. На основу ове уредбе наредних година оснивају се Више девојачке школе и у Панчеву и у Новом Саду. Драга је упозната са свим овим дешавањима.  

1875 – Драгин отац Милан водећи рачуна о угледу своје породице и желећи да га задржи и поред све већих проблема у трговачким пословима одлучује да своју најстарију ћерку упише у Вишу учитељску школи у Сомбору.

1875 – 1878 – Драга је након положеног пријемног испита уписала Учитељску школу у Сомбору септембра 1875. године. Била је припадница једне од првих генерација девојака које су стекле право да се редовно школују и након основне школе. Због крхког здравља током школовања доста одсуствује са наставе и не постиже одличан успех. Након завршетка школовања у Сомбору враћа се у Црњу где почиње да ради као учитељица.

1878 – Почиње да објављује песме, приповетке и преводе 1878. године. Активно објављује у тадашњој периодици све до 1900. године, када престаје активно да се бави књижевношћу и да редовно објављује књижевне радове и повлачи се из јавног живота.

1880 – 1911 – Ради као учитељица са краћим прекидима услед све лошијег здравственог стања и боловања. Драга се разбољева од туберкулозе први пут око 1893. године. након тога њено здравствено стање је врло нестабило. Као учитељица је радила 31 годину, све до пензионисања због болести 1911. године.

25. фебруара 1917 – Драга Гавриловић умире од туберкулозе у 63. години, у Српској Црњи. Сахрањена је на „новом“ црњанском гробљу у породичној гробници.

Драга Гавриловић се није удавала и није имала потомке.

*датуми су дати по новом календару

Место у ком је рођена Српска Црња
Место у ком је умрла Српска Црња
Брачни статус неудата
Друштвена класа средња класа
Образовање универзитетско образовање

О њеној професионалној ситуацији

Највећи део свог живота Драга Гавриловић је провела у Српској Црњи радећи као учитељица. Паралелано са учитељским позивом била је посвећена писању. Својим делом Девојачки роман постала је прва жена романописац у српској књижевности. Драга је поред романа писала песме, приповетке, хумористичке и полемичке чланке. Преводила је са немачког језика. Поред немачког језика знала је и мађарски. Сарађивала је редовно са часописима Јавор, Орао, Садашњост, Невен, Стармали. Била је стална сарадница часописа Садашњост, који се штампао у Кикинди, где су прилози Драге Гавриловић били најзначајнији књижевни текстови које је тај часопис објављивао. Током живота није штампала радове у форми књиге, већ је искључиво објављивала у периодици. У својој прози бавила се темама везаним за женску еманципацију и темама из учитељског живота. Њене јунакиње су углавном младе жене, а заплети су најчешће везани за питања удаје и брака. Често је користила епистоларне форме, веома важне за књижевност коју су писале жене, а неколико својих радова је потписивала псеудонимима или објављивала непотписане.  

Рецепција дела Драге Гавриловић је врло необична. Она се не налази чак ни у оним публикацијама штампаним крајем XIX и почетком XX века, које су тежиле да прикажу женско стваралаштво. Њеног портрета нема у децембарском броју мостарске Зоре, тј. у специјалном темату који је био посвећен српским књижевницама, као ни у алманаху Српкиња из 1913. Јован Скерлић је такође не помиње у својој Историји књижевности.

Хронологија:

1878 – објављује прву песму у часопису Јавор. Песма је била пригодна, поводом смрти Ђуре Јакшића.

1884 – објављује прве приповетке. У часопису Јавор у 11 бројева објављује приповетку/роман у наставцима Из учитељског живота. У часопису Садашњост објављује приповетке Мисли у позоришту, Недеља пред избор кметова на селу, Слика из живота.

1885 – 1887 – редовно објављује приповетке у часопису Садашњост, као и хумореске у часопису Стармали.

1889 – Ова година се може сматрати годином врхунца књижевног стваралаштва Драге Гавриловић. Објављује у наставцима Девојачки роман у часопису Јавор у бројевима 17–34. Претходно је уредништво листа Садашњност одбило овај рукопис са образложењем да је преобиман. Ове године Драга Гавриловић објављује и приповетку Орангутан са поднасловом „прича из свакодневног живота“ у часопису Садашњост, као и Последњи чланак, прича из американског живота и Сан у часопису Јавор. У часопису Јавор поред Драге Гавриловић крајем 80-их и почетком 90-их година XIX века објављују Милева Симић, Илија Вукићевић, Симо Матавуљ, М. Поповић Шапчанин, Лазар Комарчић, Радоје Домановић, Јанко Веселиновић, Андра Гавриловић, Светозар Ђоровић и многи други. 

1890 – 1898 – Драга Гавриловић редовно сарађује са часописом Садашњост у коме објављује приповетке и полемичке чланке, међу којима је најзначајније Писмо побатиму, објављено 1894. У овом периоду се њена приповетка Благословено рицинусово уље преводи на немачки језик и објављује у часопису Hacfelder zeitung. У часопису Садашњост тада се активно штампају преводи руских књижевних дела међу којима су Толстој, Љесков, Чехов и многи други.

1893 – Име Драге Гавриловић се налази на списку сарадница новооснованог листа Нови Требевић. Велики српски илистровани Календар у Босни и Херцеговини (ур. за 1893. Стево Калуђерчић)

1900 – објављује непотписан текст у Садашњости: Петао га довукао, са поднасловом „Писмо уреднику једног српског листа“ у коме објашњава зашто је престала да објављује наводећи као један од разлога недовољно поштовање и увређеност. 

Извори за хронологију живота и рада:

1.      Владимир Миланков, Драга Гавриловић, Кикинда, 1989.

2.      Душан Иванић, Забавно-поучна периодика српског реализма, ИКУМ, Матица српска, Нови Сад, 1988. 

3.      Душан Иванић, Књижевна периодика српског реализма, ИКУМ, Матица српска, Београд, Нови Сад, 2008.

 

       Хронологију и библиографију направила и ауторку уредила: Јелена Милинковић 

 

Професија/е и друге активности aуторка прозе/романа, aуторка текстова за часописе, песникиња, учитељица/наставница/гувернанта и преводитељка

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала