Драга Машин

Kraljica_Draga_11.jpg
Име и презиме Драга Машин
Псеудоними Рудничанка
Презиме супруга и друга имена Луњевица, Обреновић
Датум рођења септембар 23, 1866
Датум смрти мај 28, 1903
Земља Србија
Језик српски
Веб адреса https://sr.wikipedia.org/wiki/Драга_Обреновић

О њеној приватној ситуацији

Према изводу из матичне књиге венчаних Драга Машин рођена је 23. септембра 1866. године (у изворима се појављују 11. и 23. септембар у зависности да ли се датум рачуна према грегоријанском или јулијанском календару) у Горњем Милановцу где је завршила основну, а потом и Виши женски завод у Београду, познатији као "Церманкин завод". Отац јој се звао Панта Луњевица, а њен деда Никола био је војвода у Другом српском устанку и пријатељ Милоша Обреновића. Луњевице, пореклом из Херцеговине, населили су се најпре у околини Ивањице, а у 18. веку населили су и села Срезојевце, Бершиће, Љутовницу, Велереч, Врнчане и Луњевицу на падинама Рудника. Из брака са Анђом Кољевић, ћерком тадашњег председника општине Чачак, Панта Луњевица добио је шесторо деце, међу њима и Драгу. Непрецизност података о датуму рођења Драге Машин происходи из тадашње подозривости савременика према краљевој женидби са Драгом, а тенденција да се повећа разлика у годинама између њих двоје пренета је и у историографију. Међутим, Драга се 1886. обратила Управи фондова ради регулисања удовичке пензије прилажући извод са тачним датумима рођења оба супружника.

Оставши без оца, са најстаријом сестром Христином преузела је бригу о браћи (Николи и Никодију) и сестрама Ђурђини и најмлађој Војки (Ани). Када је Драга завршила школу, 28.августа 1883. године удала се за Светозара Машина у београдској Саборној цркви. По струци рударски инжењер, Светозар Машин био је најстарији син Јована Машина, пореклом Чеха, дворског лекара кнеза Михаила, а потом и кнеза Милана Обреновића. По удаји, због мужевљевог посла, Драга је боравила у Карановцу, Крупњу и Лесковцу. 1886, после три године брака, вратила се у Београд. Светозар Машин изненада је преминуо током епилептичног напада. Познато је да је као удовица имала мноштво материјалних проблема. "Политика" је 12. јуна 1961. објавила чланак "Пронађено писмо Драге Машин" упућено 1890. године директору тадашње трговачке банке, карактеристично као илустрација периода у ком је живела, а привлачно и по стилизацији, типичној за начин мољења зајма у то време. Године 1891. почела је да ради на београдском двору у својству службенице краљице Наталије. О томе како је Драга Машин постала дворска дама краљице Наталије постоје опречна мишљења. Најмлађа Драгина сестра, Ана Луњевица, присећа се да је Драга 1891. добила позив од краљице да јој се придружи у Бијарицу.

После ступања у службу 1891. код краљице Наталије заједно са њом путовала је у Молдавију, на Крим, као и у Бијариц у Француској, где је и отпочела њена веза са Александром Обреновићем. У октобру 1897, Драга напушта Бијариц и даје оставку на место дворске даме због наводне увреде коју јој је упутила краљица. Наводно, након што је краљица Наталија посумњала у тајну везу Драге Машин и свог сина Александра, решила је да удаљи Драгу од себе. Претпоставља се да је Александар, још као малолетан, почео да гаји симпатије према десет година старијој Драгој Машин. Како се испоставило, веза краља Александра и дворске даме његове мајке није уопште била тајна. У преписци краља Александра Обреновића и Драге Машин до 1900. није било помена о браку. Међутим, венчали су се 23. јула 1900. године упркос противљењу многих, посебно Александрових родитеља, краљице Наталије и краља Милана Обреновића. Колико је краљ Александар Обреновић желео наследника говори анегдота како је једном приликом Драги поклонио фигуру роде. Указом краља Александра рођендан Драге Машин проглашен је за државни празник, а она сама водила је бригу о уређењу двора и финансијама, уједно учествујући у вођењу спољне политике свог супруга. У народу се говорило "ужива као краљица Драга", а нетрпељивст према краљевском пару све је више расла. Двор су тада почеле да потресају бројне афере: Драгина лажна односно псеудотрудноћа 1901. године, теза о Драги као "руском агенту" у служби руских интереса у Србији, слободно и бахато понашање Драгине браће за које се веровало да претендују на престо. Официри су одлучили да скују заверу против краља и краљице. Атентат је извршен између 28. и 29. маја (у неким изворима наводе се датуми по грегоријанском календару 10. и 11. јун) 1903. године и познат је под називом Мајски преврат. Капетан Драгутин Димитријевић-Апис, Александар Машин, Драгин бивши девер и Ђорђе Генчић, некадашњи Драгин обожавалац, били су једни од главних организатора атентата.

Место у ком је рођена Горњи Милановац
Место у ком је умрла Београд
Националност српска
Матерњи језик српски
Брачни статус преудата и разведена/удовица
Број деце нема
Друштвена класа удата за аристократу
Образовање похађала школу

О њеној професионалној ситуацији

Пре ступања у службу код краљице Наталије, Драга Машин у Заводу госпође Церман показала је изразит смисао за учење језика. Учила је немачки, француски, хришћанску науку, природне науке и историју српског народа и писала мале новеле и чланке за новине, а бавила се и превођењем француских и немачких аутора. Пре своје осамнаесте године превела је са француског кривични роман Ксавијеа де Монтенпена (Xavier de Montépin) "Полицајка Мачје око" ("Simone & Marie"). Учитељ француског био јој Богдан Поповић, будући академик, антологичар и естетичар. Зато је један део српског интелектуалног света волео и ценио Драгу. Сматрали су је веома амбициозном и утицајном дамом у Београду. Била је покровитељка уметности. Доласком на престо велику помоћ пружала је Змајевом листу "Невен".

Најдуже је сарађивала у часопису "Домаћица" који је излазио у оквиру "Београдског женског друштва" под патронатом државе, династичким покровитељством и утицајем жена најистакнутијих политичара. У раду "Женског друштва", подружница које су активно радиле на умрежавању и оспособљавању жена у Србији, Драга је учествовала од 1886-1891. године као чланица редакцијског одбора, преводећи чланке из страних часописа под иницијалима Д.С.М. (Драга Светозара Машина) и објављујући радове под псеудонимом "Рудничанка". После удаје за краља Александра Обреновића, као нова краљица, преузела је покровитељство у "Женском друштву".

Извори:

Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића сакупио, обрадио и средио Властоје Д. Алексијевић (1911–1969); Шеста свеска: слово М; Доступно на: http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Katalozi_i_bibliografije/P_425/P_425_06#page/0/mode/1up

Секендек, Богдан. "Луњевице у српској историји". У Приче о људима и догађајима који су мењали свет. Књ.3, Мање познато, али занимљиво. Шабац: Заслон, 2003, стр. 198-220.

Столић, Ана. Краљица Драга Обреновић. Београд: Завод за уџбенике, 2009.

 

Ауторку уредиле: Милица Ђуричић и Марија Булатовић

Професија/е и друге активности aуторка текстова за часописе и преводитељка
Језик (језици) на којима је писала српски
Финансијски аспекти ауторкине каријере стипендија/издржавање/пензија
Чланица редакцијских одбора

Ауторке које је читала