Даница Бандић-Телечки

Danica_Bandic.jpg
Име и презиме Даница Бандић-Телечки
Презиме супруга и друга имена Бандић
Датум рођења септембар 30, 1871
Датум смрти октобар 26, 1950
Земља Србија
Језик српски
Веб адреса http://resources.huygens.knaw.nl/womenwriters/vre/persons/80eeda16-50fe-4313-b780-de6dbbe852ea#prevnext=1

О њеној приватној ситуацији

30. септембар 1871. – Рођена је у Загребу од оца Лазе Телечког, глумца и драмског писца. Био је члан Српског народног позоришта у Новом Саду, а превео је двадесетак драмских дела на српски језик. Када је Даница имала 19 месеци, отац јој умире. Са осам година остаје и без мајке, а бригу о њој преузима стриц.

1877 – 1881. – Основну школу похађала је у Зрењанину и Великој Кикинди.

1881 – 1888. – Стриц одлучује да је школује, тако да завршава Вишу девојачку школу у Суботици, и учитељску у Сомбору.

1888 – 1921. – Са седамнаест година постаје учитаљица у Кикинди, где се удаје за Милоша Бандића, такође учитеља.

1922. – После пензионисања са супругом се пресељава у Београд.

1941. – Остаје удовица.

26. октобар 1950. – Умире у Београду.

Место у ком је рођена Загреб
Место/а у ком/којим је живела Хрватска и Србија
Место у ком је умрла Београд
Националност српска
Матерњи језик српски
Брачни статус разведена/удовица
Образовање похађала школу

О њеној професионалној ситуацији

1892. – Отпочиње књижевни рад објављивањем приповетке „Силом у препарандију“ у часопису Женски свет, у којем ће и касније сарађивати.

1895. – Матица српска је наградила њено дело „Еманципована“, шаљиву игру у једном чину. Ово дело штампано је у Летопису Матице српске. Нека од њених драмских дела играна су у Српском народном позоришту.

1923. – Oбјављује своју најзначајнију причу под називом „Тера баба козлиће“, штампану са илустрацијама сликара Уроша Предића.

Током живота објавила је око двадесет књига прича и позоришних комада. Први радови писани су за одрасле, али се касније окреће писању за децу. Због својих достигнућа у дечјој књижевности, књижевни критичар Марко Цар ју је назвао „чика Јовом“ у прози.

Нека од њених драмских дела играна су у Српском народном позоришту. Од дечјих позоришних комада, на сцени су успешно приказивани Опроштај Снешка Белића, Девојка са златним рукама, Вилинска прича и др.

Сарађивала је у следећим часописима: Женски свет (1892-1902, 1904, 1906, 1908, 1911.), Споменак (1893-1897, 1908), Босанска вила (1895-1901, 1903, 1905, 1907-1908), Летопис Матице Српске (1895), Бранково коло (1896, 1898-1899, 1902-1904, 1906, 1908-1910), Голуб (1908), Наш лист (1921-1923), Зорица (1925), Подмладак Црвеног крста (1926-1940), Књижевни север (1927).

Коришћени извори:

  1. Беловић Бернаджиковска, Јелица. „Приповедачице: Даница Бандићка“. У: Српкиња: њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас, 1913, стр. 59
  2. Лексикон писаца Југославије, I том, А-Џ, Нови Сад: Матица српска, 1972, стр. 144
  3. Српски биографски речник 1, А-Б, Нови Сад: Матица српска, 2004, стр. 402
  4. Стаматовић, М. „О писцу ових прича“. У: Тера баба козлиће. Београд, 1953, стр. 5
Професија/е и друге активности ауторка драма, ауторка дечје књижевности, aуторка прозе/романа и учитељица/наставница/гувернанта
Језик (језици) на којима је писала српски
Финансијски аспекти ауторкине каријере стипендија/издржавање/пензија и плата

Радови ове ауторке

Монографије

Чланци и други саставни делови

Преводи

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала