Цвета Бингулац

Cveta_Bingulac_slika.jpg
Име и презиме Цвета Бингулац
Датум рођења октобар 9, 1874
Датум смрти јануар 21, 1950
Земља Србија
Језик српски

О њеној приватној ситуацији

8. октобар 1874. године – Рођена је у занатлијској породици у Вуковару, у ком је завршила основну школу. Због повољне економске ситуације породице могла је да настави школовање.

1898. године – У Новом Саду завршила је Вишу девојачку школу.

1902. године – У Сомбору и Загребу завршила је школу за учитељице.

Била је талентована за сликарство, чему је желела да се посвети, али је због мајчине жеље постала учитељица. Учитељски рад отпочела је у српском девојачком интернату у Загребу. Затим је радила као учитељица у Срему, у следећим местима: у Лаћарку, Малој Вашици, Сланкамену и Лазама.

1908. године – Отпочела је службу у Личком Петровом селу. Међутим, неповољна политичка ситуација у том месту утицала је на погоршање животних услова, па се Цвета Бингулац, лошег здравственог стања, преселила у Ердут. 

Пред почетак Првог светског рата радила је у Приштини (1913) и Прилепу (1914).

1914. године – Када је почео Први светски рат, пријавила се да ради као болничарка и да помаже болеснима и рањенима.

Од 1915. до 1918. године – Емигрирала је и настанила се у Ајачију на Корзици.

По завршетку рата вратила се у отаџбину и наставила је службу у Прилепу.

1924. године – Положила је виши педагошки испит у Београду.

1925. године – Преселила се у Нови Сад, где је у женској грађевинској школи радила је као наставница све док се није пензионисала, 1939. године.

1940. године – Настанила се у Београду у ком је живела до краја живота. Није се удавала и није имала деце.

21. јануара 1950. – Умрла је у српској престоници. Сахрањена је на Новом гробљу у Београду.

Место у ком је рођена Вуковар
Место/а у ком/којим је живела Хрватска, Француска и Србија
Место у ком је умрла Београд
Националност српска
Матерњи језик српски
Брачни статус неудата
Образовање похађала школу

О њеној професионалној ситуацији

Своје прве радове објављивала је у часописима у којима је била сарадница, у питању су листови Гусле (1893) и Мали журнал (1897). Године 1893. године објавила је своју прву песму, „Гуслару“, у часопису Гусле. Објављујући своје радове није користила псеудоним, већ се потписивала именом.

Била је сарадница у следећим листовима и часописима: у Гуслама (1893), Малом журналу (1897), Бранковом колу (1901-1907, 1910, 1913-1914), Цариградском гласнику (1903), Штампи (1903), Женском свету (1913-1914). Њена последња песма објављена је 1914. године. После 1918. године поново је почела да се бави сликарством и народним везом.

Поред поезије, њене области интересовања чинило је новинарство, народни вез и сликање акварела. Била је председница Народне омладине и иницијаторка акције за колективно посећивање позоришта 1938. године.

Kоришћени извори:

  1. П. Адамовић „Цвета Бингулац“ у Лексикон писаца Југославије, I том, А-Џ, Нови Сад: Матица српска, 1972.
  2. Српкиња : њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас / уредиле српске књижевнице. Ириг : Добротворна задруга српкиња, 1913. (Сарајево: Штампарија Пијуковић и друг), стр. 91.
  3. Стојаковић, Гордана. Знамените жене Новог Сада. Нови Сад: Футура публикације, 2001.
  4. Т. Пивнички-Дринић, Српски биографски речник 1, А-Б, Нови Сад: Матица српска, 2004.

Хронологију и библиографију направила и ауторку уредила: Милица Ђуричић

Професија/е и друге активности песникиња и учитељица/наставница/гувернанта
Језик (језици) на којима је писала српски
Финансијски аспекти ауторкине каријере плата

Радови ове ауторке

Чланци и други саставни делови

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала