Анка Обреновић

анка_обреновић.jpg
Име и презиме Анка Обреновић
Презиме супруга и друга имена Константиновић
Датум рођења март 20, 1821
Датум смрти мај 29, 1868
Земља Србија
Језик српски
Веб адреса http://neww.huygens.knaw.nl/authors/show/3791

О њеној приватној ситуацији

Анка Обреновић, кћи господара Јеврема Обреновића, синовица Милоша Обреновића, кнеза Србије, рођена је у Шапцу, 20. марта  (1.априла по ст. кал. 1821. године). Мајка Томанија била је кћи Анте Богићевића. Анка је имала још осморо браће и сестара. Отац јој је омогућио за ондашње прилике у Србији изузетно образовање – учила је да свира гитару и клавир, немачки, доцније и француски језик. По преласку у Београд, 1831, за њихово образовање унајмљен је брачни пар из Земуна – Тина (Христина) и Димитрије Тирол који су у дому Јеврема Обреновића остали следећих 12 година. Анка је од Тине учила грађанско понашање и манире, док их је Димитрије подучавао страним језицима. Године 1842. (26. априла) Анка се удала за спахију Александра Константиновића и са њим имала четворо деце (међу њима и Катарину, вереницу и несуђену другу жену кнеза Михаила). Њен слободоуман живот је нарочито дошао до изражаја након смрти мужа, када рађа ванбрачну кћерку, Симку, са рођеним зетом. Најзад, њен прелазак у Београд 1859. и улазак на велика врата у политичке и династичке игре династије Обреновић коштаће је живота: убијена је у Кошутњаку, заједно са својим братом од стрица, кнезом Михајлом Обреновићем, 29. маја 1868, док су њена кћерка Катарина и мајка Томанија преживеле атентат. Није доживела да види унука свог брата Милоша, Милана Обреновића, као краља Србије. Сахрањена је у манастиру Раковица крај Београда, уз остале чланове династије Обреновић.

Место у ком је рођена Шабац
Место/а у ком/којим је живела Србија
Место у ком је умрла Београд
Националност српска
Матерњи језик српски
Брачни статус разведена/удовица
Број деце 5
Име(на) детета(деце) Томанија, Александар, Катарина, Стана, Симона
Пол детета (деце) F (4) M (1)
Друштвена класа аристократија по рођењу
Образовање образована код куће

О њеној професионалној ситуацији

Као ћерка најпросвећенијег и најобразованијег Милошевог брата, Јеврема, Анка Обреновић је за тадашње прилике добила знатно образовање (домаћи учитељи Христина-Тина и Димитрије Тирол). Уз немачки и француски језик, превођење, свирање на „гитар“ и на клавиру, прва је одбацила народну ношњу и обукла се по последњој бечкој моди у старом Београду, увела у кућу европски намештај, а такође су била чувена и њена литерарна посела и балови које је приређивала (по повратку у Београд, као удовица и зрела жена, у доба владе њеног брата од стрица, кнеза Михаила Обреновића). Њене литерарне амбиције видљиве су у раној младости кроз низ превода по ондашњој водећој српској периодици. То су поучне приче преведене са немачког за српско читатељство, а које је Анка бирала вероватно по некој својој личној вокацији. Из тога проистиче и њена прва објављена књига превода 14 прича (са немачког), под насловом - „Наравоучителне повести“, објављеној 1836. у Београду, чиме је стекла глас прве српске књижевнице, а коју је поздравио и уредник Новина сербских, Димитрије Давидовић. Те године (1836) она почиње да пише и свој Дневник, који ће водити непуне две године (до почетка 1838), и који ће угледати светло дана након пуних 170 година (2007. године, у приређивању Радмиле Гикић Петровић). Ту је негде и крај њеног књижевног рада и интереса за књижевност, и то углавном, све што је написала ова умна и веома амбициозна жена. Касније мање књижевне а више политичко-династичке амбиције одвешће је у превремену смрт, заједно са кнезом Михаилом, у атентату у Кошутњаку, 1868. године. Њена књижевна појава била је видна и важна за почетке српске књижевности. За њу се зна као за једну од првих српских књижевница, а спомиње је у том контексту и Милица Стојадиновић Српкиња у свом Дневнику у Фрушкој гори 1854.

О приватној и професионалној ситуацији ауторке: Славица Гароња Радованац (септембар 2012).

Библиографија радова: Драгана Грујић и Гордана Ђоковић (септембар 2012).

Извор:

Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића сакупио, обрадио и средио Властоје Д. Алексијевић (1911–1969); Осма свеска: слова Њ-О; Доступно на : http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Katalozi_i_bibliografije/P_425/P_425_08#page/0/mode/1up

Професија/е и друге активности aуторка прозе/романа и преводитељка
Језик (језици) на којима је писала српски
Финансијски аспекти ауторкине каријере друго

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала