Аница Бошковић

No photo
Име и презиме Аница Бошковић
Датум рођења децембар 3, 1714
Датум смрти август 12, 1804
Земља Дубровачка република
Језик српски

О њеној приватној ситуацији

Аница је рођена 3. децембра 1714. године као најмлађе дете, девето по реду, у домаћинству Николе и Павле Бошковић. Отац Никола пореклом је био из херцеговачког села Орахов До, одакле је дошао у Дубровник, где се бавио трговином и био примљен у грађански ред лазарина. Трговачким послом путовао је често по Балкану и Италији.  Приликом боравка у Новом Пазару, у дубровачкој трговачкој колонији, саставио је опис српских манастира и задужбина из рашке области (Релазионе деи Монастериј делла Провинциа ди Рассиа). Мајка Павле потицала је из угледне дубровачке породице Бетера. Њеног оца Бара, Аничиног деду, ценили су савременици као даровитог песника и преводиоца. Тетка Аничина, Марија Бетера-Димитровић, огледала се у стварању оригиналног песништва и превођењу дела италијанских аутора, претежно религиозне тематике. И најближе Аничино окружење подстицајно је деловало да се у њој рођењем заметнута клица песничког талента доцније развије. Браћа Бошковић, Баро, Петар и Руђер, бавили су се песништвом. Приступивши исусовцима Баро Бошковић је филозофију и теологију студирао у Риму. Годинама је био професор ове две дисциплине  у Анкони, Перуђи и Асколију, а као проповедник деловао је у више италијанских градова. Певао је највише на латинском и италијанском језику, док је на народном језику сачувано тек једно његово дело. Опус Петра Бошковића био је обухватнији од онога што је сачувано до наших дана – о томе сведоче помени старијих дубровачких биографа о различитим делима овога аутора. Осим оригиналних дела религиозне инспирације, окушао се као преводилац Овидија, док га помињу као адаптатора Молијерових драма и преводиоца Корнејевог Сида. Најзнаменитији у породици Бошковића, Руђер, светску славу у академским круговима стекао је својим радовима из области природних наука – астрономије, физике, математике и др, али и филозофије. На пољу литературе трага је оставио као песник, путописац и драмски писац певајући на латинском и италијанском језику. Прво образовање стекла је Аница у манастиру свете Катарине уз сестру Марију која је тамо била монахиња. Може се, ипак, претпоставити да је на развијање Аничине жеље за усавршавањем и утанчавањем урођене даровитости утицао брат Руђер. Одмалена је гајила изузетну блискост са Руђером, те је несумњиво он својом наклоношћу ка учењу и марљивошћу коју је зарана испољавао у овладавању основним корацима науке, распламсао у сестри жељу да се и сама образује. Да је Руђер, иако је већ као четрнаестогодишњак напустио родни дом и отишао у иностранство враћајући се у Дубровник само једном, остао једна од најважнијих личности у Аничином животу, сведочи кореспонденција одржавана годинама међу њима. Писма, осим што осветљавају топлину породичне љубави између брата и сестре, откривају да је Аница доживљавала Руђера као особу до чијег суда је о сопственом раду, најпре песничком, највише држала. Духовно формирање Анице Бошковић текло је и под снажним утицајем језуита, чији су истакнути чланови у дубровачкој комуни били породични пријатељи Бошковића, а два Аничина брата – Баро и Руђер – припадала њиховом реду. Још један догађај из детињства дубоко се одразио на потоњу судбину Анице. Након очеве смрти која ју је затекла у раној доби, оглушила се о савете најближих да се замонаши, одлучивши да живот проведе уз мајку, бивајући јој ослонац до дубоке старости коју је ова дочекала. Тиме је изабрала неку врсту интимног тиховања остајући у међупростору између породичног живота уз мужа и децу и манастира − двају социјално доминантних поља старога Дубровника којима су жене најчешће имале да припадну. Међутим, захваљујући несвакидашњим унутрашњим својствима која су је издвајала, успела је да остави виднога трага у културним струјањима старог Дубровника. Не само да је савладала искушења тешке судбине жене која се избором неуобичајеног начина живота у малој конзервативној средини нашла на жрвњу између социјално кодификованих модела понашања, већ је стекла високи углед у највишим друштвеним круговима Дубровачке републике. Одржавала је везе са представницима културне и политичке елите, и са високим црквеним достојанственицима. Они су, редом, исказивали високи пијетет, у једнакој мери спрам њене образованости, моралних врлина и фине култивисаности њеног духа уопште. Важну улогу Аница је играла и у одржавању контаката између дубровачког културног круга и Руђера у дугим годинама његовог странствовања. Одржавајући кореспонденцију са Руђером, Аница је била својеврсни посредник између славног брата и представника домаће политичке и културне елите, удевајући у своја писма Руђеру вести из завичаја или преносећи из његових писама новине бираним суграђанима.  Умрла је 12. августа 1804. године. Њеним сенима почаст је одао својим стиховима знаменити латиниста Брно Џамањић, а огласио се пригодницом још један анонимни песник из Дубровника.

Место у ком је рођена Дубровник
Место/а у ком/којим је живела Хрватска
Место у ком је умрла Дубровник
Националност Дубровник
Матерњи језик српски и италијански
Брачни статус неудата
Образовање образована код куће и образовање у манастиру
Религијска и слична уверења католицизам

О њеној професионалној ситуацији

Писању се посвећивала у тренуцима доколице, како сама каже – „за одахнут мало од инијех труда“ – што одговара уобичајеном схватању стваралачког чина у средини и времену у којима је Аница живела. Сва дела написала је искључиво народним језиком или „нашким“ и „словинским“, како га је називала попут највећег броја књижевника старога Дубровника. Осим стварања оригиналне поезије, преводила је са латинског и италијанског религиозне песме, али и дела Руђера Бошковића. Опус јој није опсежан, обухвата пасторални спев Разговор пастирски врху порођења Господинова, више песама пригодног и религиозног карактера. Први суд о вредности Аничине поезије изрекао је управо Руђер Бошковић у једном писму упућеном сестри 9. јула 1755. године, истичући да су јој „прелијепе пјесни“ и да је „права поетеса“. Поштовање према песничком дару своје сестре исказао је преводећи њен Разговор пастирски на италијански језик. Разговор, изашао 1758. године у Венецији (18522, Дубровник; 18813, Мостар)прво је и једино дело женског аутора штампано у старој дубровачкој књижевности. Овај спев, настао у духу пасторалног и религиозног песништва које је издавна имало дубоку традицију у Дубровнику, венац је лирских медаљона не сасвим чвсте унутрашње повезаности јер се поједине стиховане целине могу издвојити и посматрати као заокружене и засебне творевине. Књижевни историчари, савременици Анице Бошковић (Долчи, Хорњаји, Апендини и др.) углавном су краће пасаже својих повесних прегледа књижевности посветили дубровачкој песникињи помињући њен Разговор и религиозну поезију. Потоњи историчари књижевности нису начинили значајан помак у свестранијем сагледавању и вредновању књижевног опуса Бошковићеве, све до појаве темељнијих стручних и научних прилога, као и монографија о овој поетеси, нарочито у другој половини двадесетог века. Религиозно песништво Анице Бошковић исходиште је верских контемплација које су водиле епифанији и екстатичном заносу због осећања духовног сједињења са Исусом. Медитативно искуство отелотворено је у књижевности посредством укрштања поетичко-стилског регистра (топика, метафорика, фразеолошки фонд, стилизација слика и др.) Библије, средњовековне књижевности и дубровачког ренесансног и барокног песништва. Доминантно је, ипак, ослањање на баштину религиозног песништва дубровачке књижевности, при чему три гласа – Игњата Ђурђевића, Ивана Бунића и Ивана Гундулића – приметно одјекују у певању Анице Бошковић. Спољашње рухо чини традиционална версификација, о чему сведочи готово доследна, са врло ретким изузецима, употреба осмерца, укорењеног нарочито у дубровачком бароку.

Ауторку уредио Славко Петаковић, септембар 2012.

Професија/е и друге активности aуторка религијске књижевности, песникиња и преводитељка
Језик (језици) на којима је писала српски и италијански

Радови ове ауторке

Монографије

Чланци и други саставни делови

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала