Milica Stojadinović

002.jpg
Ime i prezime Milica Stojadinović
Pseudonimi Srpkinja
Datum rođenja 1828~1830
Datum smrti jul 25, 1878
Zemlja Srbija
Jezik srpski
Veb adresa <a href="/sr-lat/authors/milica-stojadinovic?rel=external"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/Milica_Stojadinović_Srpkinja">http://sr.wikipedia.org/sr/Milica_Stojadinović_Srpkinja</a></a> i <a href="/sr-lat/authors/milica-stojadinovic?rel=external"><a href="http://neww.huygens.knaw.nl/authors/show/3208">http://neww.huygens.knaw.nl/authors/show/3208</a></a>

O njenoj privatnoj situaciji

Rođena je u Bukovcu, u Sremu (tadašnja Austrija) 1828. ili 1830. Bila je ćerka sveštenika Vasilija Stojadinovića i veoma vezana za Vojvodinu i Frušku goru. Zvali su je  i Vrdnička vila. U mladosti je bila poznata po svojoj patriotskoj poeziji, koja je bila u direktnoj vezi sa nacionalnim buđenjem. NJena prva pesma objavljena je u Srbskom narodnom listu u Pešti 1845. godine, pod nazivom Mladi Srbin, a potpisala se M.S. Srbkinja. Već 1848. došla je u sukob povodom te pesme sa mađarskim vlastima, koji su je cenzurisali zbog pominjanja nepravednosti mađarskih zahteva prema Srbima. NJena prva knjiga Pesme objavljena je 1850. godine i imala je dva izdanja 1855. i 1869. Takođe je objavila i dnevnik U Fruškoj gori 1854. u tri dela koji su objavljivani 1861, 1862. i 1866. Govorila je nemački i prevodila sa ovog jezika. Takođe, Milica se smatra prvom ženom koja je bila reporter – izveštavala je o bombardovanju Beograda 1862. Poslednjih deset godina svoj života provela je u Beogradu, gde je umrla 1878, potpuno zaboravljena i siromašna. 

Mesto u kom je rođena Bukovac, Srem
Mesto/a u kom/kojim je živela Srbija
Mesto u kom je umrla Beograd
Nacionalnost srpska
Maternji jezik srpski
Bračni status neudata
Obrazovanje pohađala školu

O njenoj profesionalnoj situaciji

Bila je pesnikinja i prevoditeljka.

Takođe se bavila i skupljanjem narodnog stvaralaštva.

Znala je nemački, a najverovatnije i slovački jezik, a takođe je učila italijanski i francuski. 

Prvu pesmu je objavila u časopisu u Pešti 1847.

Kasnije je svoju poeziju objavljivala u časopisima: Sedmica, Vojvođanka, Šumadinka, Fruškogorka, Danica, a u časopisima Putnik i Komarac objavljivala je pesme nepotpisane.

Putovala je dva puta u Beč (1851. i 1954) gde je upoznala Vuka Karadžića i njegovu ćerku Minu sa kojima je intenzivno sarađivala. Imala je profesionalne, književne kontakte sa mnogim srpskim pesnicima poput Petra II Petrovića NJegoša, LJubomira Nenadovića, Đorđa Rajkovića. 

Prikupljala je narodne umotvorine, a u svom dnevniku pominje narodne pevačice od kojih je beležila narodnu poeziju: slepa Jela, Pava, Kata, Ruža, Ana i Anđelija. U svom dnevniku je takođe objavila niz  narodnih pesma.

Bavila se i prevođenjem: prevodila je Getea i Balzaka.

Bila je prijateljica sa austrijskim pesnikom L. A. Franklom.

NJena najznačajnija dela su:
Pesme, prvo izdanje 1850.
U Fruškoj gori 1854, prvo izdanje 1861.
NJen dnevnik je imao 433 pretplatnika i to u Beču (200), Budimu (20), Beogradu (84), Šapcu (20), Vukovaru (40), Karlovcima (49) i u Mitrovici (20). 

Delo Milice Stojadinović Srpkinje je imalo veoma dobru recepciju i bila je inspiracija mnogim autorkama od početka XX veka, pa do savremene književnosti.

Profesija/e i druge aktivnosti pesnikinja
Jezik (jezici) na kojima je pisala srpski

Recepcija

Recepcija tokom života autorke

Recepcija nakon njene smrti

Autorke koje je čitala