Mileva Simić

Mileva_Simić_fotografija.jpeg
Ime i prezime Mileva Simić
Pseudonimi Milka, Pavlovka
Datum rođenja 1859
Datum smrti 1946
Zemlja Srbija
Jezik srpski
Veb adresa http://resources.huygens.knaw.nl/womenwriters/vre/persons/cfdbe463-d423-49ad-aa76-be5863f740e7#prevnext=1

O njenoj privatnoj situaciji

Mileva Simić rođena je 15. februara 1859. godine  u Novom Sadu u uglednoj porodici: otac joj je bio čuveni akademski slikar, Pavle Simić, a majka Jelisaveta, ćerka novosadskog advokata i gradonačelnika, Grigorija Jovšića. NJen otac  je, po narudžbini Marije Trandafil, šezdesetih godina 19. veka oslikao ikonostas Nikolajevske crkve. Porodica se često selila zbog poslova koje je otac pogađao. Tako su se 1872/3. Simići živeli u Somboru, gde je Pavle slikao ikonostas somborske crkve Sv. Đurđa. Milevi je tada bilo 12 godina. Saznala je za učiteljsku školu, i kako se u njoj od ranog detinjstava stvorila želja za učenjem, izrazila je želju za učiteljskom školom. Zauzimanjem profeosora i katihete Đ. Vukićevića, sa posebnom dozvolom Školskog saveta, dozvoljeno je da bude primljena za učenicu Srpske učiteljske škole u Somboru, iako je bila premlada za upis (pošto je završila osnovnu školu sa osam godina, a devojačku sa dvanaest). Završila je školu sa odličnim uspehom, a već sa petnaest godina izabrana je za nastavnicu srpske više devojačke škole u Novom Sadu koja se u to vreme otvarala. U toj školi je ostala da radi punih trideset i dve godine, a  jedno vreme bila je i upravnica škole. Mileva Simić se nije udavala. Na formiranje njenog životnog stava uticale su dve žene: Milica Stojadinović Srpkinja, poznanica njenog oca, i Dafina Nana Natašović, Milevina tetka po majci, u čijoj kući je bilo stecište srpske intelektualne elite. Za svoj književni i pedagoški rad Mileva Simić odlikovana je ordenom Kralja Aleksandra Kraljeva Doma I stepena sa krunom; Srpkinja izdanje Dobrotvorne zadruge Srpkinja iz Iriga 1913. svrstava je među prve četiri saradnice književnih društava toga doba i proglašava je za uzornu učiteljicu. Bila je počasna članica Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja. Poslednje godine život je provela u kući u Grčkoškolskoj 10. Sahranjena je na Almaškom groblju 1946. godine.

Mesto u kom je rođena Novi Sad
Mesto/a u kom/kojim je živela Srbija
Mesto u kom je umrla Novi Sad
Nacionalnost srpska
Bračni status neudata
Društvena klasa viša klasa
Obrazovanje univerzitetsko obrazovanje

O njenoj profesionalnoj situaciji

Godine 1876. započela je sa radom na književnom polju. Napisala je Knjige za narod, koje je izdala Matica srpska, kao i šaljivu igru pod imenom Retka sreća, koju je nagradila Matica srpska. Pored književnih radova, napisala je i dve školske knjige: Kućarstvo i Pedagogiju, koje su prema oceni Školskog saveta zavedene u našim višim devojačkim i učiteljskim školama. Mileva Simić se ogledala i na polju dečije književnosti. Osim moralnih pedagoško-knjižnjvnih pripovedaka za decu, koje su izdavane u dečijim listovima Neven i Spomeniku, napisala je šest dečijih pozorišnih komada, od kojih su Drugarice (Sombor), Dobrovoljni prilozi (Mostar), i Plaženik (Novi Sad) objavljeni, dok su u rukopisu ostale Sirotica i U laži je plitko dno. Značajan je i njen prevodilački rad. Prevodila je dela popularnog mađarskog pisca Jokia Mora  (Javor 188 br.241/304) o kome je i pisala. Osim originalnih pripovedaka: Nada, Maksim Crnojević, Priviđenje, u Javoru su objavljeni i njeni tekstovi o Hajneu i srpskom slikaru Jovanu Klaiću.

Bila je saradnica listova: Srpkinja (Cetinje), Javor (Novi Sad), Dubrovnik (Dubrovnik), Srpska zora (Mostar), Stražilovo (Novi Sad), Delo (Beograd), Branik (Novi Sad), Sloga (Sombor), Trgovačke novine (Novi Sad), Ženski svet, Kolo (Novi Sad) i kalendara: Trebević (Sarajevo), Ženski svetSloga, itd.
 

Izvori:

A.V. ˮSrpkinja ˮ, Irig: Dobrotvorna zadruga Srpkinja, 1913.

Aleksijević, Vlastoje D. Savremenici i poslednici Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića. sveska 12, str. 75-78

Autorku uredila:

Nena A. Vasojević

Profesija/e i druge aktivnosti učiteljica/nastavnica/guvernanta, autorka drama, autorka dečje književnosti, autorka proze/romana i prevoditeljka

Recepcija

Recepcija tokom života autorke

Recepcija nakon njene smrti

Autorke koje je čitala