Mileva Marić Einstein

mileva_marić.jpg
Ime i prezime Mileva Marić Einstein
Prezime supruga i druga imena Einstein
Datum rođenja decembar 19, 1875
Datum smrti avgust 4, 1948
Zemlja Srbija
Jezik srpski
Veb adresa https://sr.wikipedia.org/wiki/Mileva_Marić_Ajnštajn

O njenoj privatnoj situaciji

1875. Naučnica, istraživačica, matematičarka i fizičarka, Mileva Marić (udato Ajnštajn), sa urođenom hromošću, rođena je  u Titelu (tadašnja Austrougarska) u bogatoj vojvođanskoj porodici. Porodična kuća Marića u Novom Sadu, u Kisačkoj ulici br. 20, danas je pod zaštitom države.

1886. Krenula u žensku gimnaziju u Novom Sadu.

1888. Prešla u gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, gde je maturirala 1890. kao najbolja u razredu iz matematike i fizike.

1890. Pohađa Kraljevsku srpsku školu u Šapcu. Kada se preselila u Zagreb, dobila je posebnu dozvolu da bi išla u školu u koju su išli samo dečaci.Imala je snažnu podršku oca u svom osnovnom i kasnijem, univerzitetskom školovanju, te se, uprkos črvstom patrijarhalnom obrascu u porodici i obrazovanju, upisuje u Kraljevsku srpsku mušku gimnaziju u Šapcu.

1896. Na leto upisuje studije medicine na Univerzitetu u Cirihu. U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike

Kao jedina devojka na Odseku za fiziku i matematiku odlazi u Švajcarsku na studije ciriškog Politehnikuma. Interesantan je podatak da je na Univerzitetu u Cirihu, u periodu između 1864-1872, studiralo oko dve stotine devojaka iz Švajcarske, Nemačke, Austrije, Engleske, Amerike i Rusije, što svedoči o "otvorenosti" i dostupnosti obrazovanja na ciriškom univerzitetu na kojem je "studentkinja iz Kaća" upoznala tri godine mlađeg kolegu, a kasnije i supruga Alberta Ajnštajna. O počecima ljubavne veze Mileve Marić i Ajnšta jna najviše se saznalo iz pisama objavljenih 1986. godine. Ajnštajnovi roditelji protivili su se toj vezi jer je Mileva bila starija od Alberta, a pritom nije bila Jevrejka.

1902. Mileva rađa vanbračnu kćerku Lizerl (Lieserl) čija se sudbina ne zna. Pojedini izvori spekulišu da je devojčica data na usvajanje, dok drugi navode da je najverovatnije umrla od šarlaha.

1903. Posle udaje u Bernu, Mileva se u potpunosti posvećuje mužu i deci. Potom rađa sinove Hansa Alberta i Eduarda Tetea koji su pokazivali znake mentalnog poremećaja. Oboleo od shizofrenije, Eduard je preminuo 1965. u azilu za umobolne u Švajcarskoj u kom je umrla i Milevina sestra Zorka. 

Primer naučne saradnje bračnog para kakav su bili Mileva i Albert jedan je od najkontroverznijih. Milevina prepiska sa Helenom Savić (rođena Kaufler) i Milanom Bota, kao i pisma unuke Evelin Ajnštajn koja su izneta u javnost 1922. godine, najviše govore o potencijalnom Milevinom naučnom doprinosu u teorijima Alberta Ajnštajna. 

1911. Porodica Ajnštajn seli se u Prag, gde je Albert postavljen za redovnog profesora na Univerzitetu Karl-Ferdinand. Mileva je prelazak teško doživela jer je kao Srpkinja bila osetljiva na napetosti između Nemaca i Čeha  sa kojima se, kao Slovenka, identifikovala.

1914. Dobivši prestižno mesto u Pruskoj kraljevskoj akademiji u Berlinu, Ajnštajn, posle ljubavnih prevara, narušenog bračnog odnosa i zajedničkog života sa svojom rođakom Elzom, ostavlja Milevu u Cirihu znatno narušenog zdravlja. 

1919. Bračni par Marić-Ajnštajn razvodi se i zvanično 14. februara 1919. godine.

1921. Novac koji je Ajnštajn dobio od Nobelove nagrade za otkriće foto-efekta daje Milevi kao deo dogovora prilikom razvoda. Mileva se kasnije izdržavala od časova matematike. 

1930. U ranim dvadesetim godinama, sinu Eduardu Teteu dijagnostifikovana je shizofrenija. 

1938. Milevi umire sestra Zorka, a stariji sin Hans Albert odlazi u Ameriku sa svojom porodicom. Mileva ostaje sama sa svojim mlađim sinom u Švajcarskoj.

1948. Mileva umire u Cirihu, 4. avgusta, od posledica šloga. Sahranjena je na ciriškom groblju Nordhajm. Za njen grob šira javnost je saznala 2004. godine zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra „Nikola Tesla“ iz Sankt Galena. 

Mesto u kom je rođena Titel, Austrougarska
Mesto/a u kom/kojim je živela Srbija, Švajcarska, Češka i Nemačka
Mesto u kom je umrla Cirih, Švajcarska
Nacionalnost srpska
Maternji jezik srpski i nemački
Bračni status udata
Broj dece 3
Ime(na) deteta(dece) Lizerl, Hans Albert, Eduard (Tete)
Pol deteta (dece) F(1) M(2)
Društvena klasa viša klasa
Obrazovanje univerzitetsko obrazovanje

O njenoj profesionalnoj situaciji

1896. Mileva Marić bila je tek peta žena koja je upisana na ciriški Politehnikum (Eidgenössische Technische Hochschule Zürich). Jedan semestar provodi u Hajdelbergu gde je slušala predavanja Filipa Lenarda  (Phillipp Eduard Anton von Lenard), nemačkog teorijskog fizičara i dobitnika Nobelove nagrade.

1900. Milevin uspeh na studijama počinje da slabi, te ne uspeva da diplomira iz  dva pokušaja. Pojedini izvori pravdaju Milevin neuspeh nesuglasicama sa profesorom Vilhelmom Veberom (Wilhelm Eduard Weber), kao i emotivnim problemima. 

1901. Albert piše Milevi kako će biti srećan kada završe rad o relativnom kretanju, dok se u njenim pismima govori o svakodnevnim stvarima. Treba napomenuti da od 54 sačuvana pisma, pisana u periodu 1897-1903, čak 43 su Albertova, dok je svega 11 Milevinih. 

1905. Objavljena 4 Ajnštajnova članka koji predstavljaju osnove moderne fizike, poznata kao Annus Mirabilis, u naučnom časopisu "Annalen der Physik"Ruski fizičar Abraham Jofe (Abram Joffe) tvrdio je da se na jednom od radova objavljenih 1905. godine, pored prezimena Ajnštajn, nalazilo i prezime Einstein-Marity koje se nigde više ne pominje. Marity je tumačeno kao mađarska transkripcija prezimena Marić. Američki fizičar DŽon Stečel (John Stachel) tvrdi da su pisma u kojima Ajnštajn govori o "našoj teoriji" i "našem radu" pisana u studentskim danima, bar četiri godine pre 1905. godine. Takođe, Milevina prijateljica, Milana Bota, izjavila je da je Mileva aktivno učestvovala u Ajnštajnovom radu. Milevin i Ajnštajnov sin, Hans Albert, mnogo posle smrti svojih roditelja u pismima je saopštio da je majka pomagala ocu u rešavanju matematičkih problema i proračuna, ali je idejno-kreativni deo bio Ajnštajnov, premda je poznato da u teoriji relativiteta nije bilo nekih značajnih matematičkih problema.

O feminističkom pristupu privatnoj korespondenciji Mileve Marić i analizi diskursa epistolarne forme pisala je Svenka Savić u tekstu "Put do Mileve Marić-Ajnštajn: privatna pisma". Pored pisama koje je upućivala suprugu, rodbini i prijateljima, u dokumentarnom filmu Obrazovno-naučnog programa RTS-a, "Istorija nauke: Mileva Marić Ajnštajn", naime, pominje se da je Mileva autorka i dva naučna rada, u rukopisu, o analitičkoj mehanici i infracrvenom zračenju koji je bio i odgovor Maksu Planku (Max Planck).

1905. U pismu prijateljici Heleni Savić, Mileva piše:"...mi smo napisali rad po kome će moj muž biti poznat celom svetu." Govori se kako je Mileva svoj odnos sa Ajnštajnom, kao i svoje uspehe i naučne doprinose, doživljala kao "ein Stein" ("jedan kamen").

1915. S obzirom na Milevin i Ajnštajnov rastanak i loše odnose, posle 1914. godine isključena je svaka mogućnost Milevinog naučnog doprinosa Ajnštajnovim teorijama. 

 

Izvori:

Popović, Dragana. Žene u nauci: od Arhimeda do Ajnštajna: osvajanje osvojenog. Beograd: Službeni glasnik, 2012. 

Savić, Svenka. "Put do Mileve Marić-Ajnštajn: privatna pisma". Ženske studije br. 4 (1996) http://www.zenskestudie.edu.rs/izdavastvo/elektronska-izdanja/casopis-zenske-studije/zenske-studije-br-4/245-put-do-mileve-maric-ajnstajn-privatna-pisma (preuzeto 13.4.2018).

"Istorija nauke: Mileva Marić Ajnštajn", Youtube Video, 11:00, 13. 5. 2015, RTS Obrazovno-naučni program - Zvanični kanal, https://www.youtube.com/watch?v=CDeqIPUqvbg

Wikipedia, dostupno na: https://en.wikipedia.org/wiki/Mileva_Mari%C4%87

 

Autorku uredila: Marija Bulatović

 

Profesija/e i druge aktivnosti naučnica
Jezik (jezici) na kojima je pisala srpski i nemački

Recepcija

Recepcija tokom života autorke

Recepcija nakon njene smrti

Autorke koje je čitala