Marija Maga Magazinović

1.jpg
Ime i prezime Marija Maga Magazinović
Prezime supruga i druga imena Gezeman
Datum rođenja oktobar 14, 1882
Datum smrti 1968
Zemlja Srbija
Jezik srpski
Veb adresa http://neww.huygens.knaw.nl/authors/show/3904

O njenoj privatnoj situaciji

1882. rođena  14. oktobra u Užicu u porodici Riste Magazinovića.

1896. sa porodicom se preselila u Beograd. Otac radi u krojačnici Narodnog pozorišta.

1909. upoznaje Gerharda Gezemana.

1912-1913. bolničarka je u balkanskim ratovima.

1914. u aprilu joj  umire majka, a 11. maja se u Sabornoj crkvi udaje za Gerharda  Gezemana, koji dobija mesto profesora u Prvoj muškoj gimnaziji i lektora Univerziteta u Beogradu. Maga Magazinović kao redovna nastavnica predaje u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji. Austro-Ugarska objavljuje rat Srbiji.

1915. sa mužem napušta Beograd. U Kragujevcu se rađa njihov sin Harold-Rajko. Radi kao dobrovoljna bolničarka u Kragujevcu i Vranju, a Gezeman sa srpskom vojskom prelazi preko Albanije. U ratu gubi oba brata.

1916. sin Harald–Rajko  umire u Beogradu. Odlazi u Švajcarsku da poseti muža koji je tamo na lečenju. U Švajcarskoj se krajem godine rastaje od Gezemana.

1917. u Lucernu se 28. avgusta rađa njena i Gezemanova ćerka Rajna.

1918. vraća se sa ćerkom u Beograd.

1923. razvodi se od Gezemana.

1941. odlazi u penziju.

1968. umire 8. februara u Beogradu.

Mesto u kom je rođena Užice
Mesto/a u kom/kojim je živela Nemačka, Srbija i Švajcarska
Mesto u kom je umrla Beograd
Nacionalnost srpska
Maternji jezik srpski
Bračni status razvedena/udovica
Broj dece 2
Ime(na) deteta(dece) Harold-Rajko, Rajna
Pol deteta (dece) M (1) F (1)
Obrazovanje univerzitetsko obrazovanje

O njenoj profesionalnoj situaciji

1888. osnovnu školu pohađa u rodnom mestu.

1892-1896. pohađa realnu gimnaziju u Užicu.

1896-1898. pohađa Višu žensku školu u Beogradu.

1898-1902. kao vanredna studentkinja studira na Odseku za filozofiju na Filozofskom fakultetu (Velika škola u Beogradu). Sluša  hemiju i fiziku, kao i  nemački, ruski, latinski, srpski, filologiju, teoriju književnosti i filozofiju.

1902-1904. sa koleginicama se izborila da studentkinje mogu redovno pohađati filozofiju, te studira kao redovan student Filozofskog fakulteta. Pripada Studentskom jugoslovenskom nacionalnom pokretu.

1902-1909. glumi u Beogradskom radničkom društvu (kasnije Radnička umetnička grupa „Abrašević“).

1903. sa studentskom grupom gostuje u Sofiji.

1903. osniva Klub studentkinja, koji prevodi socijalistkinje Elen Klej (Ellen Key, 1849-1926, švedska književnica, koja je napisala tada čuveni pedagoško-socijalno delo Stoleće deteta, po čijem shvatanju je 18. vek bio vek žene, 19. vek vek muškarca, a 20. je vek deteta),  Lili Braun (Lily Braun, 1865-1916, nemačka feministkinja, težila je da uspostavi sistem morala koji bi zamenio tradicionalne religije. Bila je članica Socijaldemokratske partije Nemačke i zalagala se za ekonomsku slobodu žena i odbacivanje legalnog braka) , Klaru Cetkin (Clara Zetkin, 1857-1933, nemačka marksistička teoretičarka, aktivistkinja i borkinja za ljudska prava, bila je članica Socijaldemokratske partije Nemačke, Nezavisne socijaldemokratske partije Nemačke, Komunističke partije Nemačke), proučavaju DŽona Stjuarta Mila (John Stuart Mill, 1806-1873, britanski filozof, empirista, zagovarao liberalni pogled na čoveka i društvo, zalagao se za jednakost među polovima, obavezno obrazovanje i kontrolu rađanja). Po rečima Mage Magazinović, prevod švedske  naučnice Elen Kej, koja je pisala o slobodnoj ljubavi, nisu uspele plasirati, jer je za ondašnje shvatanje ljudskih odnosa bilo veoma smelo. U tom periodu u Beograd dolaze tadašnje najistaknutije borkinje za ženska prava: nemačka feministkinja Kete Širmaher (Käthe Schirmacher, 1865-1930), danska književnica, Karin Muhaelis, pobornica ženskih prava, pa i jedna engleska sifražetkinja.

1903-1904.    prevodi za Narodno pozorište dela Maksima Gorkog Na dnu, Malograđani i Deca sunca, jednočinku Ko je kriv Henrika Sjenkijeviča (Henrych Sienciewicz) i Rozu Bernd Gerharta Hauptmana (Gerhard Hauptmann). Za „Abrašević“ prevodi jednočinku Žena s predrasudama Hajnriha Fridriha (Heinrich Friedrich).

1904. diplomirala na Filozofskom fakultetu. Pismeni ispit iz filozofije i pedagogije polaže kod čuvenog profesora Brane Petronijevića.

1905. radi kao praktikantkinja u Narodnoj biblioteci. Postaje saradnica Politike i Pozorišnog lista.

1905-1906. u Politici piše u redovnoj rubrici „Ženski svet“, uređuje i feljton.

1906. počinje da radi kao klasna učiteljica u Višoj ženskoj školi. Predaje nemački jezik, filozofske propedeutike i pedagogije.  Od otvaranja Prve ženske realne gimnazije predaje psihologiju, logiku, nemački i srpski jezik sa prekidima punih četrdeset godina.

1907. čuvena kanadska plesačica slobodnog plesa, Mod Alan  (Maud Allan, 1883-1956), gostuje u Beogradu. Maga Magazinović je fascinirana njenim plesom.

1908. polaže profesorski ispit sa tezom „O instinktu“.

1909. polazi za Minhen 5. jula.  U Obersdorfu se savetuje sa Jocom Savićem (1847-1915), glumcem i rediteljem, pozorišnim teoretičarom, koji je igrao na pozornicama Beča i Minhena. U Minhenu upoznaje Rudolfa Štajnera (Rudolf Steiner, 1861-1925), filozofa i mistika, utemeljivača antropozofije, poznatog i po značajnom  duhovnom plesnom sistemu euritmija. U Berlinu se upisuje u školu Maksa Rajharta (Max Reinhardt, 1873-1943), pozorišnog reditelja i glumca, koji je reformisao pozorište 20. veka. Pohađa kurs baleta i kalistenije kod Šarlote Šniter (Charlotte Schnitter), upravnice berlinske Opere. Prisustvuje časovima slobodnog plesa u školi Izadore Dankan (Isadora Duncan), koju u tom trenutku vodi njena sestra Elizabeta Dankan (Elizabeth Duncan, 1874-1948).

1910. u Beogradu sa Zorom Pricom,  otvara Školu za recitaciju, estetičku gimnastiku i strane jezike.

1911.  prvi matine Škole za recitaciju, estetičku gimnastiku i strane jezike organizovan 14. aprila. Ponovo odlazi u Nemačku, gde pohađa  letnji semestar kod Minete Vegman (Minetta Wegmann) po metodi Žaka Dalkroza (Émile Jacques-Dalcroze, 1865-1950), koji je razvio sistem učenja muzike kroz ritam tela, utičući na nastanak plesnog modernizma.  Vrativši se u Beograd, Maga Magazinović menja naziv škole u Školu za ritmiku i plastiku.

1912. za Politiku piše članke o telesnoj kulturi po metodama Žak-Dalkroza. Tokom leta boravi u Helerau u školi Žaka Dalkroza.

1917. za srpsku vladu na Krfu proučava organizaciju švajcarskih srednjih škola. U Cirihu se upoznaje sa radom Škole umetničkog plesa Rudolfa fon Labana (Rudolf von Laban, 1880-1940), koreografa, profesora i teoretičara plesa, osnivača plesnog ekspresionizma. U Cirihu prisustvuje predavanjima Lenjina i Plehanova.

1919. počinje da radi u privatnoj ženskoj gimnaziji „Dom učenica srednjih škola“, gde predaje ritmiku umesto dotadašnje gimnastike. Ponovo otvara Školu za ritmiku i plastiku. Održava niz dobrotvornih koncerata.

1920. ukazom NJ. V. Kralja Petra I, unapređena je u profesora Prve ženske realne gimnazije.

1922. boravi u Minhenu na letnjem kursu kod  kritičara Žak-Delkrozove metode, dr. Rudolfa Bode (Rudolf Bode, 1881-1970), čije se ime vezuje za nastanak  ritmičke gimnastike,  koji je verovao da ljudi koriste ples  da bi se izrazili (izražajna gimnastika) kao  i da treba da vežbaju različite delove tela. Kod Karla Lahuzna studira principe koreografije scenskog i podijumskog plesa novog smera.

1923. u Minhenu pohađa letnje kurseve ritmike, plastike i savremene umetnosti telesne kultre kod Rudolfa fon Labana, Rudolfa Bodea i dr Bes Menzendik (Bess M. Mensendieck, 1864-1957), Amerikanke koja je ustanovila paramedicinski sistem korektne telesne mehanike, korektne mišićne funkcije, korektne poze zasnovane na fundamentalnom istraživanju zvuka.

1924. ustanovljava Seminar za učitelje ritmike i plastike, uz odobrenje Ministarstva prosvete.

1924. Rudolf Laban gostuje u Zagrebu i Beogradu. Prilikom gostovanja u Beogradu prisustvovao je radu Škole za ritmiku i gimnastiku Mage Magazinović i odao joj priznanje za  rad.

1925. koreografiše prvi jednočini balet Svetkovina Bahusa i Flore.

1926.  prvi put se 18. maja izvodi Jelisavka, majka Obilića, pastorala inspirisana narodnom poezijom i igrom.

1927. prvo izvođenje dela  Molitva Kosovke devojke i Smrt majke Jugovića  14. februara. Za članove „Sokola“ u Splitu u julu i avgustu drži šestonedeljni kurs ritmike i plastike.

1929. boravi na letnjem kursu kod Rudolfa fon Labana u Lauenštajnu, gde koreografiše i režira Vrzino kolo.

1930. u Minhenu prisustvuje Kongresu umetničkog plesa i u Bajrojtu pohađa letnji kurs kod Rudolfa fon Labana.

1932. izlaze njene knjige Telesna kultura kao vaspitanje i umetnost i Vežbe i studije iz savremene gimnastike, plastike, ritmike i baleta: primenjena telesna kultura.

1934. u Beču  prisustvuje Kongresu umetničkog plesa.

1935. Škola za ritmiku i plastiku proslavlja 25 godina rada, nakon čega prestaje da postoji.

1936. osniva „Studentsku folklornu grupu“ i sa njom gostuje u Carigradu i u Berlinu na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara.

1937.  gostovanje u Nici i Carigradu.

1938. gostovanje u Nici i Hamburgu.

1939. gostovanje u Hamburgu, Magdenburgu, Kvedlinburgu, Bernburgu, Desau, Stendalu i Bransdenburgu. Snima kolor film iz repretorara Kosidba.  NJu Ros snima na Kalemegdanu u Beogradu  kolor propagandni film za gostovanje u Americi.

1941. odlazi u penziju.

1942.  u Prosvetnom  glasniku, januar-februar, objavljuje tekst „Razmišljanje o budućoj ženskoj školi“,  u kojem iznosi ksenofobične i rasističke stavove u skladu sa konceptom arijevstva.

1945-1946. vodi folklornu grupu u „Abraševiću“.

1948-1955. u baletskoj školi predaje ritmiku, folklor, istoriju igre i istorijske plesove.

1951. izlazi knjiga Istorija igre. Piše sećanja Moj život (objavljena u celini 2000) i Udžbenik iz ritmike (koji nije objavljen).

Hronologiju i bibliografiju napravila i autorku uredila: Dubravka Đurić
Najvažniji izvori za hronologiju života i rada:
Tatjana Korićanac, Marija Maga Magazinović, Muzej Grada Beograda, Beograd, 2000.
Moj život – priredila Jelena Šantić, Clio, Beograd, 2000.

Profesija/e i druge aktivnosti autorka tekstova za časopise, bolničarka, glumica, društveno-kulturna aktivistkinja, učiteljica/nastavnica/guvernanta, filozofkinja i prevoditeljka
Jezik (jezici) na kojima je pisala srpski
Finansijski aspekti autorkine karijere stipendija/izdržavanje/penzija
Članica redakcijskih odbora

Recepcija

Recepcija tokom života autorke

Recepcija nakon njene smrti

Autorke koje je čitala