LJubica Pešić

KNJ.jpg
Ime i prezime LJubica Pešić
Prezime supruga i druga imena Pešić, Todorović
Datum rođenja Približna godina rođenja 1879
Datum smrti januar 21, 1945
Zemlja Srbija
Jezik srpski

O njenoj privatnoj situaciji

Rođena je kao jedno od petoro dece Borka Todorovića, direktora Trgovačke akademije. Osnovnu školu i Višu žensku školu je završila u Beogradu. Učiteljski ispit je položila 1897-98. Bila je supruga Dušana Pešića, divizijskog generala, načelnika štaba Treće armije na Krfu, urednika Radnika i dr. LJubica Pešić je radila u kulturnim, humanim i nacionalnim udruženjima. Za vreme balkanskih ratova radila je u bolnicama u Ćupriji i Beogradu. U Prvom svetskom ratu, posle okupacije zemlje, prelazi prvo na Krf, a potom sa suprugom koji je postavljen za vojnog atašea odlazi u Rim. Tu je osnovala odbor za pomoć zarobljenim i interniranim Srbima krajem 1917. zajedno sa Poleksijom Todorović i Delfom Ivanić.

Mesto u kom je rođena Beograd
Mesto/a u kom/kojim je živela Srbija
Mesto u kom je umrla Beograd
Nacionalnost srpska
Maternji jezik srpski i srpski
Bračni status udata
Društvena klasa viša klasa

O njenoj profesionalnoj situaciji

LJubica Pešić je bila kulturna i javna radnica, saradnica mnogih listova. Posle rata bila je aktivna u Kolu srpskih sestara i pisala je za njihov organ Vardar. Nalazila se u upravi ovog društva i učestvovala je u svim aktivnostima, a često je pisala godišnje izveštaje o radu koji su čitani na skupštinama društva. Učestvovala je na kongresu Jedinstva slovenskih žena koji je organizovalo Kolo 1933. u Beogradu. Od 1924. do 1927. bila je i upravna članica Materinskog udruženja, upravo u periodu kada je ovo društvo podiglo svoj novi Dom na odojčad. Bila je saradnik i Hrišćanske zajednice mladih ljudi. Sarađivala je i pisala i u Jugoslovenskoj ženi (1931-34) i drugim novinama i časopisima, a prevodila je i sa nemačkog. Odlikovana je Krstom ministarstva vojnog i Krstom Crvenog krsta.

Literatura:

„Srećan roditelj“, Balkanski rat u reči i slici, br. 40, str. 631; Vardar (1920-1941); „Godišnji bilans rada Kola srpskih sestara“, Pravda, 14.05.1934, str. 5; Godišnji izveštaj Materinskog udruženja za 1925. god, Beograd, 1926; Godišnji izveštaj Materinskog udruženja za 1927. god, Beograd, 1928; Ko je ko u Jugoslaviji, Beograd, Zagreb, 1928; Delfa Ivanić, Uspomene, priredila J. Milanović, Beograd, 2012.

Podatke prikupila Jasmina Milanović, autorku uredio Vladimir Đurić.

Profesija/e i druge aktivnosti autorka tekstova za časopise, društveno-kulturna aktivistkinja, humanitarna radnica i prevoditeljka
Jezik (jezici) na kojima je pisala srpski i srpski

Recepcija

Recepcija tokom života autorke

Recepcija nakon njene smrti

Autorke koje je čitala