LJubica Avramović Luković

LJubica_Luković.jpg
Ime i prezime LJubica Avramović Luković
Pseudonimi Etincelle
Prezime supruga i druga imena Luković
Datum rođenja 1858
Datum smrti februar 11, 1915
Zemlja Srbija
Jezik srpski

O njenoj privatnoj situaciji

Ćerka Jeftimija Avramovića, filologa, profesora i počasnog člana Srpskog učenog društva. Brat joj je bio Sima Avramović, političar i književnik. Dve sestre: Milica i Olga. Bila je učenica Više ženske škole u Beogradu.

Godine 1877. udala se za Stevana Lukovića, oficira i počasnog generala Drinske divizijske oblasti. Nisu imali dece.

1875. stupa u novoosnovano Beogradsko žensko društvo koje tokom 1876-78. osniva bolnicu, a LJubica pomaže Vojnom sanitetu, sarađuje sa Crvenim krstom, učestvuje u časopisu Domaćica.

Početkom Prvog svetskog rata spalila je arhivu društva i preselila se u Niš. Na jednom od  zadataka isporuke pomoći od strane domaćih i stranih prijatelja Kola u Valjevo u januaru 1915. dobila je pegavi tifus, koji ju je nedugo potom odneo. 29. januara 1915. godine napisala je svoje poslednje pismo prijateljici Delfi Ivanić, podvlačeći: “Na putu smo ostale dvanaest dana, namučile smo se mnogo, ali volim što smo otišle i toj našoj velikoj bedi malo pomogle. Učinile smo našu dužnost, kako smo znale i mogle!“

Umrla je 11.2.1915. u Nišu.

22.2.1925. posthumno je odlikovana medaljom „Florens Najtingejl“ na svečanoj akademiji Kola srpskih sestara.

 

 

Mesto u kom je rođena Pančevo
Mesto/a u kom/kojim je živela Srbija
Mesto u kom je umrla Niš
Nacionalnost srpska
Maternji jezik srpski i srpski
Bračni status udata
Broj dece 0
Obrazovanje pohađala školu

O njenoj profesionalnoj situaciji

Učiteljica, prevoditeljka, bolničarka.

Potpredsednica i glavni kontrolor patriotsko-humanitarnog društva "Kneginja LJubica" osnovanog 1899.

Objavljivala u časopisima Domaćica  i Bosanska vila uglavnom pod pseudonimom Etincelle.

1905. godine postaje predsednica Kola srpskih sestara (na toj funkciji biće do 1915) i učestvuje u ideji pokretanja godišnjeg kalendara Vardar 1906. godine. NJen humanitarno-patriotski rad sastojao se u prikupljanju pomoći za Srbe u Makedoniji, pomaganju školama i centrima duhovnosti, povezivanju sa srpskim kulturnim društvima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Dalmaciji.

Sa Delfom Ivanić izvojevala je kod predsednika Saniteta pri Vojnom ministarstvu otvaranje Četvrte rezervne bolnice na Vračaru, gde se starala o ranjenicima u Prvom balkanskom ratu, istovremeno osnivajući sve više svratišta sa toplom hranom za vojnike duž glavnih železničkih saobraćajnica.

Izvori: Tatjana Loš, "Život LJubice Luković protkan humanošću i rodoljubljem", feljton „Znamenite Srpkinje“ u  dodatku Večernjih Novosti, 23.6.2015, str. 20.

                                                                  Mandić V. Heroine sa svetskim odličjem: kazivanja o našim dobitnicama medalje ”Florens Najtingejl”. Prvo izdanje. Niš: Prosveta. 1998.

    Maja Savić Sekulić, "Od beogradske gospođice do (ne)zaboravljenog junaka – LJubica Luković", Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, februar 2013,  <https://web.archive.org/web/20160821231756/http://www.rastko.rs/rastko/delo/15155>

Profesija/e i druge aktivnosti bolničarka, prevoditeljka sa francuskog, učiteljica/nastavnica/guvernanta i humanitarna radnica
Jezik (jezici) na kojima je pisala srpski i srpski
Članica redakcijskih odbora i drugo

Radovi ove autorke

Prevodi

Recepcija

Recepcija tokom života autorke

Recepcija nakon njene smrti

Autorke koje je čitala