Kosara K. Cvetković

Kosara-255x300.jpg
Ime i prezime Kosara K. Cvetković
Datum rođenja 1867
Datum smrti 1953
Zemlja Srbija
Jezik ruski i srpski
Veb adresa <a href="/sr-lat/authors/kosara-k-cvetkovic?rel=external"><a href="http://www.cacak-dis.rs/programi/iz-sadrzaja-17-glasa-biblioteke/attachment/kosara/">http://www.cacak-dis.rs/programi/iz-sadrzaja-17-glasa-biblioteke/attachment/kosara/</a></a>, <a href="/sr-lat/authors/kosara-k-cvetkovic?rel=external"><a href="http://resources.huygens.knaw.nl/womenwriters/vre/persons/013796e0-ffae-4681-99e5-50d16471d79b#prevnext=1">http://resources.huygens.knaw.nl/womenwriters/vre/persons/013796e0-ffae-4681-99e5-50d16471d79b#prevnext=1</a></a> i <a href="/sr-lat/authors/kosara-k-cvetkovic?rel=external"><a href="https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B">https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B</a></a>

O njenoj privatnoj situaciji

Kosara Cvetković je rođena u Gornjem Milanovcu 1867. godine. Završila je Višu žensku školu u Beogradu sa odličnim uspehom, i mada da je mogla da ostane pomoćnica u toj školi, otišla je na selo. Posle nekoliko godina dolazi najpre u Kragujevac, a potom i u Beograd kao nastavnica Više ženske škole. Predavala je zemljopis i crtanje, a potom se isključivo posvetila crtanju. Kao delovođa je obavljala ovaj težak posao dugi niz godina.

 

Podaci o Kosari K. Cvetković preuzeti su iz rada: Olivera Nedeljković Kosara K. Cvetković – Život preveden u knjige

Translated by: Marija Bulatović

Mesto u kom je rođena Gornji Milanovac
Mesto/a u kom/kojim je živela Srbija
Nacionalnost srpska
Bračni status neudata
Društvena klasa viša klasa
Obrazovanje univerzitetsko obrazovanje

O njenoj profesionalnoj situaciji

Pored mnogih članaka, eseja i kozerija i pesama u svim uglednijim časopisima tog vremena, među prvima bavila se književnošću za decu kod nas. Za „Neven“ je slala članke i crteže. Godine 1907. je izdala zbirku prevoda pripovedaka s ruskog jezika „Pripovetke za dečake i devojčice“. Pod istim naslovom je izdala i drugu zbirku 1911. godine. Obe knjige su prihvaćene među đacima kao omiljena lektira. Glavna odlika u radu i delu kao nastavnice i kao spisateljice, jeste prefinjen estetizam. Ona ima utančana osećanja za sve što je lepo i kulturno, što se prepoznaje i u njenoj slikarskoj umetnosti. Kada je igra Mod Alan u Beogradu 1906. godine našla samo kritike u našim novinama, Cvetkovićeva je napisala u Štampi: „Jedan otmen prikaz igre gđice Alan, koji je izraz shvatanja i pravog interesovanja za u novu granu umetnosti“.

Napisala je izveštaj o pedesetogodišnjici Više ženske škole u Beogradu (1863-1913) na osnovu arhive škole i na osnovu različitih izveštaja drugih škola.

Izvori:

Maga Magazinović, „Srpkinja“, Irig: Dobrotvorna zadruga Srpkinja, 1913.

 

Autorka: Nena A. Vasojević

Profesija/e i druge aktivnosti slikarka, učiteljica/nastavnica/guvernanta, autorka proze/romana, prevoditeljka, autorka dečje književnosti i autorka tekstova za časopise

Radovi ove autorke

Monografije

Članci i drugi sastavni delovi

Prevodi

Recepcija

Recepcija tokom života autorke

Recepcija nakon njene smrti

Autorke koje je čitala