Julija Obrenović-Hunjadi

julija_hunjadi.jpg
Ime i prezime Julija Obrenović-Hunjadi
Datum rođenja avgust 28, 1831
Datum smrti februar 12, 1919
Zemlja Austrija i Srbija
Jezik nemački i srpski
Veb adresa https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A5%D1%83%D1%9A%D0%B0%D0%B4%D0%B8

O njenoj privatnoj situaciji

Julija Obrenović-Hunjadi rođena je u Beču 28. avgusta 1831. godine. Živela je u Beču sa ocem Ferencom, majkom Ilonkom, slovačkog porekla, i sa trojicom braće. 1. avgusta 1853. godine sklopila je brak sa Mihailom Obrenovićem u Beču. Po udaji nije prešla u pravoslavlje, već je zadržala katoličku veru, što je izazvalo negodovanje porodice Obrenović i srpskog naroda. Godine 1859. došli su u Srbiju: Mihailo u januaru, a Julija u julu. Srpska javnost je nije sa oduševljenjem prihvatila.

Đura Daničić joj je davao časove srpskog jezika.

Mihailov i Julijin brak obeležile su brojne krize: spekulisalo se da se Julija od 1855. do 1862. godine dopisivala sa knezom Karlom Arembergom. Julija je želela razvod. Međutim, na nagovor porodice ipak je ostala u Beogradu u kom je preživela bombardovanje. Zalagala se za stvaranje bolje slike o Srbiji u svetu, te je putovala u London. Iz Londona se nije vratila u Beograd, već je otputovala u Veneciju, a potom u Pariz, gde je živela u jednom ženskom manastiru. Posle finansijskih problema i pomoći muža, odlučila je da se ipak vrati u Beograd, No, odnosi između supružnika se nisu popravljali, te je Julija 4. jula 1865. godine zauvek napustila Beograd.  Uprkos pokušajima da se razvedu, do zvaničnog razvoda nije došlo, što nije sprečilo Mihaila Obrenovića da se veri svojom sestričinom Katarinom. Nedelju dana posle veridbe, 29. maja 1868. godine, Mihailo je ubijen u Topčideru. Julija je došla u Beograd kako bi prisustvovala sahrani, a dve godine kasnije, došla je u srpsku prestonicu kako bi rešila imovinska pitanja. Milan Obrenović ljubazno ju je primio, a sa njim je ostala u prijateljskim odnosima sve do njegove smrti, 1901. godine.

Julija se 1876. godine udala za kneza Karla Aremberga. Umrla je u Beču 12. februara 1919. godine.

Mesto u kom je rođena Beč
Mesto u kom je umrla Beč
Bračni status preudata
Broj dece 0
Društvena klasa aristokratija po rođenju

O njenoj profesionalnoj situaciji

Julija je finansijski pomagala objavljivanje izdanja Milice Stojadinović-Srpkinje.

Pisala je pisma i na nemačkom i na srpskom jeziku.

Izvor:

Savremenici i poslednici Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića sakupio, obradio i sredio Vlastoje D. Aleksijević (1911–1969); Osma sveska: slova NJ-O

Dostupno na : http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Katalozi_i_bibliografije/P_425/P_425_08#page/0/mode/1up

Autorku uredila: Milica Đuričić

Radovi ove autorke

Članci i drugi sastavni delovi

Recepcija

Recepcija tokom života autorke

Recepcija nakon njene smrti

Autorke koje je čitala