Isidora Sekulić

Isidora-Sekulic---oval.jpg
Ime i prezime Isidora Sekulić
Prezime supruga i druga imena Stremnicki
Datum rođenja februar 16, 1877
Datum smrti april 5, 1958
Zemlja Srbija
Jezik srpski
Veb adresa http://resources.huygens.knaw.nl/womenwriters/vre/persons/67aaaa97-2b96-45d0-884f-ba1a54e40a51#prevnext=1

O njenoj privatnoj situaciji

Rođena je u Vojvodini kao državljanka Austro-Ugarske. Studirala je u Budimpešti. Diplomirala je na Grupi za matematiku i prirodne nauke. Radila je kao učiteljica i nastavniica matematike u Pančevu, Šapcu, Skoplju, Beogradu. Zbog bolesti (tuberkuloza) često je poboljevala i odsustvovala sa posla. 1910. dobija srpsko državljanstvo. Dosta je putovala: Norveška, Švedska, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija. Bila je udata za lekara poljskog porekla Emila Stremnickog koji je ubrzo umro (1914). Nakon njegove smrti nije se udavala. Nije imala dece. Govorila je i prevodila sa nemačkog, engleskog, francuskog, ruskog. Takođe je prevodila sa norveškog i švedskog. Doktorirala je u Nemačkoj. Bila je članica raznih ženskih organizacija i njihova predstavnica na mnogim skupovima, a na kongresu Međunarodnog saveta žena u Kristijaniji (1920) izabrana je za sekretara glavnog odbora. Bila je jedna od osnivača Udruženja nastavnica srednjih stručnih škola. Posle Drugog svetskog rata bila je članica glavnog odbora AFŽ-a. Družila se sa najviđenijim intelektualcima svoga vremena i bila rado primana u razna društva. Bila su čuvena okupljanja u njenoj kući jednom nedeljno gde se govorilo o književnosti, muzici, pozorištu, slikarstvu...

Mesto u kom je rođena Mošorin, Vojvodina
Mesto u kom je umrla Beograd
Nacionalnost srpska
Bračni status razvedena/udovica
Obrazovanje univerzitetsko obrazovanje

O njenoj profesionalnoj situaciji

Pisala je prozu, pripovetke, romane, književnu kritiku, eseje, putopise, rasprave, beleške. Bavila se prevođenjem. Prvi objavljen rad: "Šta su Srbinu gusle?" u Školskom listu (1893). Bila je prva žena u Srbiji koja je izabrana za dopisnu članicu Srpske kraljevske akademije nauka  (1939) i članicu Srpske akademije nauka i umetnosti (1950), počasni predsednik srpskog PEN-a (1931), potpredsednica Udruženja književnika Jugoslavije, predsednica Udruženja književnika Srbije. Svoje radove objavljivala je u mnogim časopisima: Branik, Srpski književni glasnik, Brankovo kolo, Delo, Savremenik (Zagreb), Naša književnost, Letopis matice srpske, Nova Evropa, Domaćica, Ženski pokret, Misao... Prikazana je TV drama o njenom životu, a Uglješa  Šajtinac je dramatizovao njen roman Đakoni bogorodičine crkve. Svake godine održava se naučni skup i izdaje se zbornik radova Isidorijana. Takođe, ustanovljena je i književna nagrada Isidora Sekulić

Autorku uredile, hronologiju i bibliografiju napravile: Slobodanka Peković i Magdalena Koh

Profesija/e i druge aktivnosti autorka proze/romana, autorka putopisa, autorka tekstova za časopise, književna kritičarka, učiteljica/nastavnica/guvernanta i prevoditeljka
Članica akademija

Radovi ove autorke

Monografije

Članci i drugi sastavni delovi

Recepcija

Recepcija tokom života autorke

Recepcija nakon njene smrti

Autorke koje je čitala