Draga Dimitrijević Dejanović

img035.jpg
Ime i prezime Draga Dimitrijević Dejanović
Pseudonimi Draga D-ća
Prezime supruga i druga imena Dejanović
Datum rođenja avgust 18, 1840
Datum smrti jun 26, 1871
Zemlja Srbija
Jezik srpski
Veb adresa http://neww.huygens.knaw.nl/authors/show/3583

O njenoj privatnoj situaciji

Draga Dejanović je rođena u Staroj Kanjiži 1840. godine. Školovanje je započela u institutu Vinčikov u Temišvaru,  a potom nastavila u Pešti gde je upoznala osnivače Ujedinjene omladine srpske i priključila se radu te organizacije. Nakon neuspelog braka 1862. prišla je glumačkom ansamblu Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, ali ubrzo odlazi u Beograd gde je ostala do 1864. godine. Napustivši Beograd radila je u Starom Bečeju, kao učiteljica. Umrla je na porođaju u 31. godini.

Mesto u kom je rođena Stara Kanjiža
Mesto u kom je umrla Stari Bečej
Bračni status udata
Obrazovanje univerzitetsko obrazovanje

O njenoj profesionalnoj situaciji

Zbog stavova koje je zastupala Draga Dejanović je s pravom nazvana „prvom srpskom feministkinjom“. Ona se kroz seriju predavanja javno i energično zalagala za neophodnost obrazovanja ženske dece. Obraćajući se direktno „srpskim majkama“  pokušala je da na što delotvorniji način ukaže na ovaj problem. Takođe je i energično kritikovala žene zbog njihove pasivnosti i nespremnosti da se promene. Draga Dejanović je, u duhu vremena u kome je živela i stvarala, pisala i poeziju. NJen poetski opus se deli na ljubavnu i rodoljubivu poeziju. Prve pesme su joj štampane u Danici, a kasnije je objavljivala i u Zastavi, Javoru. Rodoljubivom poezijom Draga je želela da „probudi narodnu samosvest“.  Tekstovi i predavanja kojima se obraćala „Srpkinjama“ i „srpskim majkama“  štampani su u Matici i Mladoj Srbadiji,  časopisu Ujedinjene omladine srpske. Draga Dejanović je za sobom ostavila u rukopisu nedovršenu dramu „Dioba Jakšića“, pripovetku „Svećenik u Morlaku“, pesmu „Mučenik“ i pedagošku raspravu „Mati“.

Sarađivala je sa Vladimirom Jovanovićem, Alimpijem Vasiljevićem, Lazom Kostićem, Antonijem Hadžićem, Ilijom Vučetićem i Svetozarom Markovićem.

Autorku uredila i biobibliografiju napravila Ivana Pantelić, septembar 2012.

Profesija/e i druge aktivnosti društveno-kulturna aktivistkinja, pesnikinja, učiteljica/nastavnica/guvernanta, autorka drama, autorka proze/romana i autorka tekstova za časopise

Radovi ove autorke

Monografije

Članci i drugi sastavni delovi

Recepcija

Recepcija tokom života autorke

Recepcija nakon njene smrti

Autorke koje je čitala