Delfa Ivanić

delfa.jpg
Ime i prezime Delfa Ivanić
Datum rođenja mart 6, 1881
Datum smrti avgust 12, 1972
Zemlja Crna Gora i Srbija
Jezik srpski
Veb adresa http://resources.huygens.knaw.nl/womenwriters/vre/persons/7938859e-de51-407f-87ef-527cfc752572#prevnext=1

O njenoj privatnoj situaciji

Delfa Ivanić potiče iz ugledne porodice hercegovačkog ustanika Ivana Musića, koji je svoje poreklo izvodio iz loze sestrića kneza Lazara, braće Musić iz 14. veka. Delfa je rođena u Podgorici 1881, gde joj je otac kratko bio u službi kod knjaza Nikole. Nakon očevog razlaza sa knjazom, Delfa sa ocem i majkom Cvijom prelazi u Beograd. Majku je izgubila u petoj, a oca u sedmoj godini. Usvojili su je Katarina Konstantinović (ćerka Anke Obrenović i nesuđena supruga kneza Mihaila) i Mihailo Bogićević (unuk vojvode iz Prvog srpskog ustanka Ante Bogićevića), te Delfa kao devojčica igrom sudbine ulazi u najviše društvene krugove ondašnje Srbije.

Delfa Ivanić pripada prvoj generaciji sistematski školovane ženske omladine. Završila je Srpsku višu žensku školu (1891–1897), gde je upoznala i slikarku Nadeždu Petrović, tada nastavnicu crtanja u pomenutoj školi. Iz tog druženja će se razviti velika ideja o osnivanju Kola srpskih sestara, koje se može nazvati Delfinim životnim delom. Započinje studije hemije u Ženevi (1897–1899), ali se vraća u Beograd zbog iznenadne smrti očuha Mihaila Bogićevića. Kao svršena učiteljica, upućuje se u Skoplje 1900. godine, da pomogne obrazovanje srpskog naroda pod Otomanskom imperijom – tu će boraviti do 1903. U Skoplju upoznaje i svog životnog saputnika – Ivana Ivanića (1867–1935), diplomatskog predstavnika Srbije i novinara, entuzijastu sličnih opredeljenja koja će ih trajno spojiti i u privatnom životu. Sa njim će proputovati veliki deo Evrope (Carigrad 1904–1905, Budimpešta 1905–1906, Rijeka 1024, Trst 1926–1931, Frankfurt na Majni 1932–1934). U Beogradu 1903. sa Nadeždom Petrović osniva Kolo srpskih sestara, u čijem humanitarnom radu učestvuje tokom čitavog života, do nemačke okupacije 1942, kada Gestapo ukida ovo udruženje.

Aprilski rat i okupaciju provela je u Beogradu. Gestapo ju je uhapsio u poodmaklim godinama kao istaknutu članicu Kola, a po oslobođenju 1944. uhapsili su je komunisti kao „reakcionarni element“. Umrla je u dubokoj starosti u Domu Svetog Save u Dušanovoj 11a, 1972. godine, ostavivši iz sebe rukopis memoara, tek nedavno objavljenih.

Mesto u kom je rođena Podgorica
Mesto/a u kom/kojim je živela Srbija
Mesto u kom je umrla Beograd
Nacionalnost srpska
Bračni status udata
Obrazovanje univerzitetsko obrazovanje

O njenoj profesionalnoj situaciji

Kroz osnivanje Kola srpskih sestara 1903, u Ratarskoj ulici, u domu Mite Petrovića zajedno sa Nadeždom Petrović, Delfa Ivanić se trajno opredeljuje za humanitarni rad kojim će se baviti do kraja života. 

Uređivala je zajedno sa suprugom glasilo Kola, kalendar „Vardar“, čiji se prvi broj pojavio 1906. godine. Kalendar je izlazio jednom godišnje u dva maha: 1906–1913, i 1920–1940, sa ukupno 29 brojeva. Delfa Ivanić je vredno sarađivala, pisala i uređivala ovo glasilo. U njemu je objavljivala svoja sećanja na saradnike Kola, kao i govore povodom značajnih datuma, radila je na prosvećivanju ženskog sveta, njihovom obrazovanju i organizovanju u borbi za prava žena. Tako je na poziv Češkog ženskog društva gostovala u Pragu 1910, pripremajući izložbu narodnih rukotvorina. Godine 1911. bila je član delegacije Kola koja je prisustvovala sahrani Adeline Pauline Irbi u Sarajevu. Iste godine je postala potpredsednica Ženskog saveza i sa Katarinom Milovuk borila se za pravo glasa žena, jednake plate za iste profesije, no bez uspeha.

Organizatorske i diplomatske sposobnosti Delfe Ivanić, naročito su došle do izražaja tokom Balkanskih ratova (spasavanje srpskih ranjenika u LJešu 1912–1913), kao i po izbijanju Prvog svetskog rata, kada boravi u Skoplju (1915), prelazi Albaniju sa suprugom (1915), potom dolazi u Francusku (Nicu i Pariz 1916–1917), London (1915). Zaslugom rada Kola srpskih sestara tokom Prvog svetskog rata obezbeđeni su humanitarni paketi za hiljade naših vojnika i civila zatvorenih po logorima u Austriji i Mađarskoj. Delfa i saradnice Kola su razvile izuzetnu propagandnu aktivnost za srpsku državu među Francuzima u Nici, a organizatorke su i glavne proslave Vidovdana u Londonu 1916, kao i širom Engleske. Posebnim delom Delfe Ivanić i vidljivim doprinosom kulturi Beograda, može se smatrati izgradnja Doma Kola srpskih sestara, velelepne građevine u Resavskoj 11, 1923. godine.

Razgranata delatnost Kola srpskih sestara po celoj Kraljevini Jugoslaviji, učešće u forumima i ženskim savezima, kao i saradnja u glasilima (Žena i svet, Ženski pokret, Vardar), bili su kruna Delfinog rada, ali nažalost, dug životni vek joj je dosudio i da vidi krah celokupnog svog društvenog i nacionalnog pregnuća. Tokom okupacije 1942. Gestapo ukida Kolo, zauzima zgradu u Resavskoj, a komunistička vlast u novoj Jugoslaviji više ga ne obnavlja.

Delfa Ivanić je objavila oko trideset literarnih zapisa, publicističkih radova, sećanja i prikaza.
Sarađivala je u listovima i časopisima: Zora, Bosanska vila (1905), Domaćica, Brankovo kolo, Zastava (1910), Vardar (1906–1913, 1937–1941), Preporod (1918–1926), Golub, Žena i svet (1927–1936), Žena (1927–1936), Prosvetni pregled (1927–1936), Ženski pokret (1918–1926), Veda, Vreme, Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza, Revija, Glas rezervnih oficira i ratnika.
Bila je članica redakcije Ženskog pokreta (1921), Almanaha Jadranska straža (1925).

Profesija/e i druge aktivnosti društveno-kulturna aktivistkinja, učiteljica/nastavnica/guvernanta, urednica časopisa, humanitarna radnica, autorka proze/romana i autorka tekstova za časopise
Finansijski aspekti autorkine karijere drugo
Članica redakcijskih odbora

Recepcija

Recepcija tokom života autorke

Recepcija nakon njene smrti

Autorke koje je čitala