Danica Marković

Top.jpg
Ime i prezime Danica Marković
Pseudonimi Zvezdanka
Prezime supruga i druga imena Tatić
Datum rođenja oktobar 12, 1879
Datum smrti jul 9, 1932
Zemlja Srbija
Jezik srpski
Veb adresa http://neww.huygens.knaw.nl/authors/show/3877

O njenoj privatnoj situaciji

1879: Danica Marković rođena je 1. oktobra [30. septembra] po julijanskom, a 12. oktobra po gregorijanskom kalendaru, u Čačku, od oca Joksima, učitelja Osnovne škole čačanske i majke Mileve.

1880: selidba porodice Marković u Beograd.

1888: u oktobru umire Joksim St. Marković, ostavivši za sobom ženu Milevu i kćeri Danicu i LJubicu. LJubica će živeti do početka Prvog svetskog rata.

1896: Danica u junu položila završni ispit na Višoj ženskoj školi (kasnije Učiteljski fakultet) sa odličnim uspehom.

1896/7: započinje studije srpskog jezika, književnosti i istorije, ali je zbog nepovoljnog materijalnog stanja porodice bila primorana da ih ubrzo napusti.

1897: postavljena za stalnu učiteljicu u osnovnoj školi na Vračaru.

1898: zaražena tuberkulozom, koja će je pratiti do kraja života, često izostaje sa posla.

1900: učiteljica u osnovnoj školi u Paliluli.

1902–1904: učiteljica u Resniku.

1904: udaja za Momčila Tatića, imućnog pravnika poreklom iz Bečeja. U to vreme žive u vili u Rakovici. U braku rodila Slobodana, Milicu, LJubicu, Maricu, Anđeliju i Predraga.  Prvo troje dece preminulo za njena života, a Predrag i Anđelija neposredno posle njene smrti (1933, 1934). Duboku starost doživela je samo Marica (1909–1977). Po svemu sudeći, ovaj brak nije bio srećan i završio se razvodom.

1904–1910: Radi kao učiteljica u Rakovoj bari, Velikoj Ivanči, Vraniću i valjevskom selu Miličinici. Obraća se 1910. godine Ministarstvu prosvete sa molbom za premeštaj u Niš ili Obrenovac, pozivajući se na zdravstvene razloge. Zahtev joj je odbijen i penzionisana je krajem ove godine.

1913–1920: krajem 1913. preselila se sa porodicom u Prokuplje, pošto joj je suprug tamo postavljen za okružnog načelnika. O životu u provinciji pripovedač njene priče „Doziv nečastivog“ govori : „Rat me je bacio u palanku i ostadoh tamo sedam godina. Čine mi se tih sedam godina kao zatočenje. [...] Nikakav odnos ne odgovara uobičajenom izrazu kuluk, koliko društvene obaveze u palanci.“

1917: kao svedok Topličkog ustanka piše, a kasnije i objavljuje, Utiske iz bune u Toplici. NJeni neprestani pokušaji da pomogne srpskim porodicama, doveli su je u više navrata u sukob sa bugarskim vlastima, pa čak i do zatvora i osude na smrt. Zalaganjem bugarskog pesnika Vazova, Danica Marković je pomilovana, ali nije uspela da pobegne iz Prokuplja, gde je ostala sve do kraja okupacije. Iste godine, umire joj sin Slobodan.

1926: razvod od Momčila Tatića ostavio ju je u teškoj nemaštini. U razmaku od nekoliko godina umiru joj dve kćeri – Milica i LJubica. Mukotrpan život u Beogradu.

1932: iscrpljena bolešću i siromaštvom, Danica Marković umire 9. jula na klinici doktora Antića u Beogradu.

Mesto u kom je rođena Čačak
Mesto/a u kom/kojim je živela Srbija
Mesto u kom je umrla Beograd
Nacionalnost srpska
Maternji jezik srpski
Bračni status razvedena/udovica
Broj dece 6
Ime(na) deteta(dece) Slobodan, Milica, LJubica, Marica, Anđelija i Predrag
Pol deteta (dece) M (2) F (4)
Obrazovanje pohađala školu

O njenoj profesionalnoj situaciji

1900: U časopisu Zvezda objavljuje svoju prvu pesmu, „Poslednje želje“, napisanu sa 18 godina, pod pseudonimnom Zvezdanka.

1902: u časopisu Pokret Sime Pandurovića,objavljuje dve pesme („Znaš u one zlatne dane“, „Jedina uteha“) i prvu pripovetku („Krst“).

1903: „Proletnja elegija“ i „Zavist“ izlaze u Bosanskoj vili.

1904: objavljuje zbirku od 25 pesama pod naslovom Trenuci, štampa je o sopstvenom trošku. Zbirka nailazi na povoljnu ocenu kritike, pre svega Jovana Skerlića: „Iskrenost, retka i smela iskrenost, iskrenost koju ni ljudi uvek nemaju, glavna je odlika ovih pesama. Treba imati hrabrosti pa reći svoju misao, ne praviti se ni gori ni bolji nego što je, pevati samo ono što se istinski osetilo i od čega je duša zatreptala...To su odista trenuci jednog uznemirenog i neveselog života.“

1905:  u antologiji srpskog i hrvatskog pesništva Josipa Milankovića, Naša pjesma,  izlazi joj pesma „U suton“.

14. januar 1910: odlikovana Ordenom Svetog Save V reda za književni rad.

1911: pojavljuje se Antologija novije srpske lirike Bogdana Popovića, u kojoj je Danica Marković, kao jedina žena, zastupljena sa tri pesme – „Gallium verum“, „Na bunaru“, „Aprilska elegija“.

1928: Srpska književna zadruga štampa joj zbirku Trenuci i raspoloženja (112 pesama). Zbirka izlazi sa predgovorom Velimira Živojinovića.

1929: Dobila nagradu iz Fonda LJubomira M. Mihajlovića, što je čini prvom ženom među književnicima koju je nagradila Srpska kraljevska akademija. Politika joj objavljuje dve pesme („Vreme“ i „Za maštom“), jedanaest pripovedaka („Bez ičeg svog“, „Bolećiv čovek“, „Diplomatski podvig Mate Hadži-Matića“, „Epidemija“, „Za slavu Poljske“, „Zaboravljeni paket“, „Zavladičenje arhimandrita Serafima“, „Kćeri Prefektove“, „Ratna epizoda – godina 1914“, „U carskome Beču“, „Hajdučka krv“) i Utiske iz bune u Toplici u pet nastavaka.

1930: o sopstvenom trošku štampa novu verziju zbirke Trenuci i raspoloženja, u kojoj izostavlja 26 pesama iz prethodnog izdanja, a dodaje dve nove.  

Biografija sastavljena na osnovu bio-bibliografije Milice Baković („Krst srpske orhideje“, u: Trenuci Danice Marković, Slobodanka Peković (ur.), Institut za književnost i umetnost i Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“, Beograd i Čačak 2007, str. 209–294.) i hronologije Marije Orbović („Hronologija“, u: Kupačica i zmija, Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“, Čačak 2003, str. 299–306.)

hronologiju života i rada uradila: Dunja Dušanić (jul 2012)

Profesija/e i druge aktivnosti pesnikinja i učiteljica/nastavnica/guvernanta
Jezik (jezici) na kojima je pisala srpski
Finansijski aspekti autorkine karijere stipendija/izdržavanje/penzija i plata

Radovi ove autorke

Monografije

Članci i drugi sastavni delovi

Recepcija

Recepcija tokom života autorke

Recepcija nakon njene smrti

Autorke koje je čitala